Hag oslobodio Stanišića i Simatovića!

Haški tribunal oslobodio je po svim tačkama optužnice bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i njegovog zamenika Franka Simatovića.

Oni su bili optuženi za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem etničkog čišćenja velikih delova Hrvatske i BiH koje je ostvarivano progonima, ubistvima, deportacijama i prisilnim premeštanjima nesrpskog stanovništva od 1991. do 1995. godine.

Zločine su počinile jedinice koje su, po optužbi, osnovane, obučavane, naoružavane, snabdevane i kontrolisane od strane optuženih i DB Srbije – "Škorpioni", "arkanovci", "Martićeva milicija", "Crvene beretke" i druge.

Njih dvojica se u pritvoru Tribunala nalaze od 2003. godine i često su puštani na na privremenu slobodu.

Podsetimo, u završnoj reči, kojom je suđenje okončano januara ove godine, Tužilaštvo je zatražilo da Stanišiću i Simatoviću bude izrečena kazna doživotnog zatvora.

Odbrane su tražile da optuženi budu oslobođeni, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu ni po jednoj tački optužnice.

Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

DA LI JE STANIŠIĆ BIO AGENT CIA I ČIME SE ZAMERIO MIRI MARKOVIĆ?

Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić rođen je 30. jula 1950. godine u selu Ratkovo, Bačka, opština Odžaci, a neki izvori su pominjali i Bačku Palanku. Na čelu Službe državne bezbednosti nalazio se od decembra 1991. do oktobra 1998. godine.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 1974. godine i ubrzo se zaposlio. Navodno je već 1975. godine stupio u Službu državne bezbednosti, gde je brzo napredovao.

"Los Anđeles tajms" pisao je 2009. godine da je Stanišić navodno godinama bio "glavni čovek američke CIA u Beogradu". Mediji su i nedavno pisali o sastancima Stanišića i izvesnog oficira CIA, Vilijama Lofgrena 1992. godine, navodno u Topčiderskom parku. Pisalo se i da je učestvovao i u lišavanju slobode čuvenog Sančeza Ramireza Karlosa u beogradskom hotelu "Metropol".

Njegovo ime spominjalo se i u "antibirokratskoj revoluciji" - obezbeđenje dolaska Slobodana Miloševica na Gazimestan, preuzimanje baze podataka nekadašnjeg saveznog SUP-a 1992. godine.

Na čelo SDB došao je 31. decembra 1991. i na tom mestu se nalazio do 27. oktobra 1998. godine.

Stanišić je, kao specijalni izaslanik predsednika Srbije Miloševića, 1995. godine izveo oslobađanje 120 pripadnika UNPROFOR-a, koji su držani kao taoci u cilju sprečavanja bombardovanja Republike Srpske. Iste godine bio je član delegacije u Dejtonu.

Kada je smenjen oktobra 1998. mediji su, tumačeći promene, pisali da se protivio prekomernoj upotrebi sile na Kosovu, kao i da se nečim zamerio Mirjani Marković i Vlajku Stojiljkoviću. Njemu naklonjeni tvrde da nije dozvoljavao zloupotrebu službe "prljavim poslovima".

Kada je smenjen 1998. godine, Milošević ga je relativno brzo imenovao za savetnika za nacionalnu bezbednost. U tom svojstvu je, krajem 1998. godine, putovao s njim u Kinu.

Zbog Šešeljeve izjave da Stanišić štiti ubicu policijskog generala Boška Buhe, ovaj ga je tužio leta 2007. godine, a mediji su pisali da su iste godine istražioci Haškog tribunala pretresli njegovu kuću u potrazi za dokumentom kojim je Milošević resor državne bezbednosti izmestio iz nadležnosti MUP-a.

KO JE ZAISTA BIO FRANKO SIMATOVIĆ FRENKI?

Bivši komandanta Jedinice za specijalne operacije DB-a Franko Simatović rođen je 1. aprila 1950. godine u Beogradu - mada se u nekim nezvaničnim biografijama kao godina rođenja navodi i 1954. I drugi podaci iz Simatovićeve biografije - koji su se pojavljivali u medijima - ustvari su "nezvanični" i neizvesni.

Studirao je Političke nauke i, po navodima medija, iz tog vremena datira njegova bliskost sa Jovicom Stanišićem. Pominjalo se da je završio Višu školu unutrasnjih poslova u Zemunu, kao i da nije studirao Političke nauke nego Organizaciju, ili Fakultet za ONO i DSZ.

Njegov otac, rodom iz Župe Dubrovačke, kraj Drugog svetskog rata dočekao je, poput mnogih drugih, u partizanima, pa je kao vojno lice i sportski funkcioner, izgleda i osnivač Vaterpolo kluba Partizan, živeo u Beogradu.

Najverovatnije 1993. godine, posle dugogodišnje uspešne karijere u Službi državne bezbednosti, Franko Simatović imenovan je za pomoćnika načelnika SDB-a Jovice Stanišića. Radio je na kontraobaveštajnim poslovima u SDB zadužen za zapadne agenture, važio je za eksperta za CIA i BND, a potom je prešao u novoosnovanu Upravu za obaveštajne poslove SDB, gde je bio komandant Jedinice za specijalne operacije.

Kao visoki službenik tadašnje SDB bio je, negde krajem 1991. godine, osnivač i komandant JSO, na čijem čelu se nalazio od 1991. do 1998. godine, ali je operativni komandant realno bio Milorad Ulemek Legija, koji ga je potom i formalno zamenio na toj funkciji. Simatović je uspešno prebrodio smenu Stanišića oktobra 1998. godine i, posle izvesnog vremena, postao je pomoćnik i novog načelnika SDB Radeta Markovića. Marković se navodno u više navrata žalio kako nema realnu kontrolu nad Frenkijem i JSO.

(Telegraf.rs)