Proslava Milanskog edikta u srpskom selu na KiM

Maleno srpsko selo Kamenica, koje sa zaseokom Đurović broji tek četrdesetak domaćinstava, nalazi se 13 km jugozapadno od Leposavića, sa leve strane Ibra na severu Kosova i Metohije.

Meštane ovog prelepog sela, koji priznaju da žive u neizvesnosti i više nego skromno, ovih dana više od implementacije Briselskog sporazuma brine da li će na njihovom hramu čija se izgradnja primiče kraju na dan Sv Jele na kupoli zasijati krst.

Po domaćinstvu prosek dece je troje i prirodni priraštaj je u porastu, a ima i momaka za ženidbu. Most preko Ibra je napravljen tek 1993. god. do tada su deca kojih ovde nikad nije bilo ispod dvadesetak bili đaci pešaci, do škole se preko železničkog mosta koga su zvali "kasapnica“, pešačilo 7 km. Nikada se ništa ni jednom detetu nije desilo, jer ih je kako meštani kažu čuvala Sv Jela.

I ne znajući da je ove godine proslava Milanskog edikta, predsednik seoskog Crkvenog odbora Mile Marković je prošle godine predložio da se krene u zgradnju hrama na ostacima srednjevekovnog manastira posvećenog Sv caru Konstantinu i carici Jeleni, priča član Crkvenog odbora Miodrag Radovanović zadužen za finansije.

- Rešili smo da podignemo hram Sv Caru Konstantinu i carici Jeleni naš predsednik se odvažio i predložio nešto što smo svi želeli, a nismo imali hrabrosti da izustimo, ali smo ga spremni podržali – priča Radovanović dok prolazimo prelepim predelima oivičenim stoletnim dubovima i nastavlja "predračun je iznosio oko 80.000 evra, to je velika cifra za nas, 40 kuća i 100 evra po domaćinstvu nismo imali ni za majstore“.

- Ništa nije slučajno, išli smo i pomagali našim susednim selima u izgradnji crkava, pomislio sam, a što i mi ne bi sagradili hram našoj Sv Jeli koja nas je darivala svakim dobrom u vekovnim mukama na ovim prostorima koje još uvek traju i sačuvala od svakog zla – kaže Marković i dodaje: "lakoća sa kojom smo napredovali nam je davala elan, vladika Teodosije je blagoslovio, Ministarstvo vera nam je odobrilo maksimalan iznos 2.000.000 dinara."

Šum Ibra i poj ptica učiniše gotovo nestvaran prizor koji se ukazao, krstolika građevina, od ručno tesanog kamena, koji je majstorima zadao mnogo muka spremna da se podigne centralna kupola. Crkveni odbor nas je dočekao sa zdravicom. Ponosno pričaju o svom #malom trudu u znak zahvalnosti Sv Jeli i radosti što će svojim potomcima ostaviti beleg prošlosti“.

U turskom katastarskom popisu iz 1463. godine u Kamenici je bilo upisano preko 50 srpskih kuća. Crkva se gradi pored ostataka stare crkve gde se jasno uočavaju zidine konaka, temelji i kamena krstionica. U nastavku ostataka crkve su spomenici srpskih vojnika poginulih u Balkanskim ratovima, ali tu nijedan od njih nije sahranjen.

-To su spomenici vojnika koji se nikada nisu vratili, njihove porodice su im podigle spomenike, da bi imali mesto gde će da ih oplaču i za zadušnice pomenu – objašnjavaju meštani.

-I za tursko vreme i vreme seoba Kamenica je opstajala, liturgija je služena, a slava crkve se nikada nije prekidala, na ovom mestu zajedno sa zaseokom Djurović se oduvek pozivamo na radost i na žalost i okupljamo na dan seoske slave trećeg juna – priča Radovanović i dodaje: "nekada je to bilo siromašno, poređaju se kanavci pa se na njih stavi meze, 2002. smo se organizovali i napravili betonsku sofru i klupe, a 2006. smo je pokrili“ .

Sa crkvenim odborom nas je dočekao i četvorogodišnji Pavle Antosijević koji u početku nije bio druželjubiv, ali je u tom trenutku rekao "i ja sam pravio crkvu, nosio sam vodu i rakiju“.

Posla ima još, sredstava nedostaje, ovi dobri ljudi i vredni domaćini koji žive od svog rada i truda složno, ispomažući se međusobno će i ove godine ugostiti 150 zvanica. Trude se kako kažu da se ne postide kad im dođu prijatelji. U planu je asfalt do crkve, voda, struja i za to im nije potrebna pomoć. Sami će sve te radove izvesti. U knjigu radova je uredno upisano preko 300 dnevnica koje su meštani odradili smenjujući jedni druge.

Na pitanje da li im je nešto pomogla lokalna samouprava Radovanović  je odgovorio anegdotom.

- Kada su naši stari tražili pomoć za držace za izgradnju mosta preko Ibra, neko iz Vlade RS im je rekao, nama se više isplati da vas iselimo u Sočanicu ili Leposavić nego da vam pravimo most – ispričao  je Radovanović i naglasio: "odgovor je bio NE, a ja ću vam reći da je površina našeg atara 270 hektara, ni njih tada, a ni danas to nikoga ne zabrinjava.“

Ukoliko želite da pomognete Kamenici, možete uplatiti novac na žiro račun:

DUNAV BANKA – ZVEČAN

Crkvena Opština Sočanica

- Za izgradnju hrama Sv car Konstantin i carica Jelena – selo Kamenica

360 – 0045982701004 – 12

(S. S. / Izvor: Naše Novine)