OPREZ: Sve više falš ribljih proizvoda u prodaji

Posle informacija iz Amerike i Velike Britanije da u proizvodima od ribe često nema one vrste koja je navedena na deklaraciji, već neke druge, jeftinije i potrošači u Srbiji se sa pravom pitaju da li u ribljim štapićima i drugim prerađevinama ima baš one vrste ribe koja je navedena na pakovanju?

Kakva je situacija u Srbiji i da li su obavljena slična istraživanja, pre svega prerađevina od riba, kako bi se ispitalo da li su navodi o sastavu na deklaraciji tačni. Da li su u Srbiji ikada rađene bilo kakve analize hrane kako bi se utvrdio sastav prerađevina?

Jedino što se sada zna o ovoj temi je da aktuelni pravilnik ne reguliše pitanje koliko minimalno panirani proizvodi moraju da sadrže ribljeg mesa, kao ni količinu i vrstu drugih sastojaka.

To znači da potrošači mogu jedino da veruju proizvođačkim specifikacijama. A da se tim deklaracijama ne može baš uvek verovati pokazuje primer iz Amerike, ali i prevare sa konjskim mesom u Velikoj Britaniji, kao i nedavni primer u ovoj zemlji, takođe, sa ribljim mesom. Naime, skandal sa konjskim mesom izazvao je talas vanrednih kontrola u britanskim supermarketima, a kontrolisana je upravo riba. Rezultati kontrole opet su bili nepovoljni za potrošače jer je DNK analiza nasumično uzetih uzoraka iz prodavnica pokazala da u skupim filetima bakalara, navodno, nije bilo ni traga te vrste ribe.

Kontrolom Agencije za standarde za hranu otkriveno je da se u jednom od 10 ribljih jela u restoranima širom Britanije koristi druga vrsta ribe od one navedene u jelovniku. Ali, nije problem samo na britanskom tržištu jer je slična studija u Irskoj otkrila da je u četvrtini porcija sasvim druga riba, a u celoj Evropi taj procenat iznosi čak 33 odsto.

Umesto bakalara najčešće se podmeće jeftini vijetnamski som pangasijus. U Škotskoj je, recimo, od 19 uzoraka dimljenih fileta bakalara, unutra bio jeftiniji morski pas.

Najveći deo zaleđene ribe, kojom se snabdeva ceo svet, proizvodi se u Kini.

(Telegraf.rs/ Izvor: Potrošač)