INTERVJU, PRINC ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ: Ustavna monarhija je najbolje rešenje za Srbiju u 21. veku! (FOTO)

Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević u svom prvom intervjuu nakon sahrane posmrtnih ostataka kralja Petra II Karađorđevića, kraljice Marije, kraljice Aleksandre i princa Andreja u kriptu Crkve Svetog Đorđa na Oplencu govori za Telegraf o tome kako se oseća sada kada je ispunjeno zaveštanje Petra I Karađorđevića, o Srbiji u EU, o vraćanju monarhije, kao i o neophodnosti pomoći države dinastiji.

Prestolonaslednik Aleksandar, starešina Kraljevskog doma Karađorđevića i legitimni pretendent na srpski presto, kojeg je patrijarh Irinej na Oplencu već nazvao kraljem Srbije, za naš portal kaže da je u državi za ustavnu i parlamentarnu monarhiju uvek vladalo interesovanje i da je Srbija kao monarhija bolje rešenje za XXI vek.

Prema ranijem istraživanju Telegrafa, ali i mnogih drugih agencija za ispitivanje javnog mnenja, 60 odsto ispitanika se izjasnilo da želi da vidi Srbiju s monarhističkim uređenjem. Prestolonaslednik Aleksandar II kaže za Telegraf da ga takav rezultat raduje i da su njime on i njegova porodica veoma dirnuti.

  Kakvi su vam utisci nakon sahrane na Oplencu i ispunjenja želje Petra I Karađorđevića da svi članovi porodice budu sahranjeni na jednom mestu?

- Bilo je veoma dirljivo za celu moju porodicu. Veoma smo zadovoljni što sada svi preminuli članovi porodice počivaju u miru u kripti Mauzoleja na Oplencu. Naročito smo ponosni što smo ispunili želju kralja Petra I Karađorđevića. Istina, trebalo je vremena, ali ostvarilo se.

  Država Srbija konačno je stala iza porodice Karađorđević i pomogla u prenosu moštiju. Koliko vam znači ta podrška?

- Podrška predsednika Nikolića bila je veoma snažna i odlučna, a uz pomoć i savete profesora Olivera Antića, proces je krenuo napred. Takođe, uz pomoć i podršku premijera Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova Ivana Mrkića, kao i Državne komisije za povratak članova porodice Karađorđević, postignuto je mnogo da stvari krenu napred. Veoma sam zahvalan patrijarhu Irineju na fantastičnoj podršci Crkve. U Čikagu smo imali izuzetnu podršku našeg advokata, gospodina Toma Karačića, koji je s velikom stručnošću rešio pravna pitanja i dobijanje neophodnih dozvola za ekshumaciju Kralja Petra i Princa Andreja. Takođe su bili odlični i naš ambasador u Vašingtonu Vladimir Petrović i generalni konzul Desko Nikitović, koji su uložili veliki trud. U Velikoj Britaniji je Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II ljubazno pristala da Kraljica Marija bude ekshumirana, tako da je taj proces protekao veoma glatko. Naš ambasador i naš generalni konzul u Londonu Ljiljana Zarubica uspostavili su izvanrednu komunikaciju s britanskim vlastima. Zahvalni smo našem avio-prevozniku JAT-u i njihovom osoblju na velikoj pomoći. U Grčkoj su nam premijer Antonis Samaras i ministar spoljnih poslova Dimitris Avramopulos pružili veliku podršku i mnogo pomogli u vezi s prenosom moje majke Kraljice Aleksandre. Naš ambasador u Atini Dragan Županjevac veoma se uspešno povezao s grčkim vlastima. Svi oni su bili jedan sjajan tim, zajedno s mojom porodicom. Uspeli smo, i javnost je jasno mogla da vidi rezultat prošle nedelje, 26. maja.

  Svedoci smo da je veliki broj ljudi došao na sahranu posmrtnih ostataka na Oplencu, a isto tako dolazio je i u Dvor da oda počast Karađorđevićima. Da li vas raduje što se sve veći broj građana Srbije ponovo okreće monarhiji?

- Bilo je vrlo dirljivo videti toliko ljudi koji su došli da odaju počast članovima moje porodice, u dvorskoj kapeli na Dedinju, i ja i moja porodica bili smo veoma dirnuti. Za ustavnu parlamentarnu monarhiju uvek je vladalo interesovanje, a ja sam zahvalan zbog toga.

  Hoće li Srbija dobiti datum za otpočinjanje pregovora sa EU?

- Nadam se da hoće, početkom juna. Naša vlada je uložila veliki trud da bi to postigla, a svi znamo da će članstvo u EU biti veliki podsticaj za Srbiju, jer će moći da učestvuje u donošenju odluka, a naročito zato što će se time otvoriti ogromno tržište za našu privredu, čime će se učvrstiti postojeće prijateljske veze. Vlada Srbije, takođe, ima težak zadatak da reši veoma važno pitanje - Kosovo i Metohiju, koje je svima nama na srcu.

  Da razjasnimo sve glasine - da li je porodica Karađorđević jedinstvena i ima li mimoilaženja unutar nje?

- Tu nema dileme, maksimalno smo jedinstveni. Jasno je da smo u 98 odsto slučajeva snažno ujedinjeni, a to je jedino važno. Bez obzira na sve, mi Karađorđevići idemo napred jedinstveni.

  Da li mislite da je realno da Srbija jednog dana ponovo osvane kao parlamentarna monarhija?

- Nema sumnje da je zanimanje za ustavnu parlamentarnu monarhiju veoma veliko. Ipak, treba napomenuti da naši političari i naši građani moraju da se osećaju dobro u vezi s tim oblikom vladavine. To je bolje političko rešenje za Srbiju u 21. veku, jer će nas staviti u ravnopravan položaj s drugim ustavnim parlamentarnim monarhijama, kao što su Švedska, Holandija, Velika Britanija, Japan, Australija, Kanada...

  Lider SPO Vuk Drašković je na sahrani posmrtnih ostataka na Oplencu poručio da je vreme da i vi uđete u politiku kako bi se ideja o monarhiji što više prezentovala i što pre ostvarila. Da li planirate da se uključite u politiku?

- Načelo ustavne parlamentarne monarhije jeste da državom upravlja Vlada, na čelu s premijerom i njegovim ministrima, koja se bira na izborima. Kralj vlada, ali je iznad politike, nije član nijedne političke stranke, a to je veoma važno, jer tako pruža čvršće jedinstvo, dublji kontinuitet i veću stabilnost države, tako da se neću uključivati u politiku.

Patrijarh srpski Irinej je javno podržao ideju da se u Srbiji uvede parlamentarna monarhija.

- To pitanje je veoma važno, ali zahteva mnogo rada da bi se krenulo napred. Njegova svetost patrijarh Irinej i drugi verski velikodostojnici veoma su naklonjeni ustavnoj parlamentarnoj monarhiji. Patrijarh Pavle je zvanično podržao ustavnu parlamentarnu monarhiju 2003. godine, a to je samo nastavak odnosa koji je izgrađen vekovima ranije. U Srbiji su i Crkva i Kruna simboli kontinuiteta, stabilnosti i jedinstva, oni obuhvataju sve ljude, bez izuzetaka na osnovu njihovih ličnih izbora.

  Da li ste zadovoljni radom savetodavnih tela Krune?

- Kao što znate, postoje tri savetodavna tela Krune: Krunski savet, Krunsko veće i Krunski kabinet. Jedna ideja je jaka onoliko koliko se ljudi ujedine oko nje. Ponekad ugled nekih akademika i profesora, članova Krunskog saveta, govori sam za sebe. Nije nikakvo iznenađenje da mnogi od njih imaju međunarodni ugled. Krunsko veće je znatno manje savetodavno telo i aktivno je u rešavanju svakodnevnih pitanja, a Krunski kabinet okuplja stručnjake iz raznih oblasti, koji svojim dragocenim savetima pomažu kad god se ukaže potreba. Za više od 20 godina postojanja, Savetodavna tela su predložila i podržala mnoge značajne inicijative.

  Na Oplencu je bio veliki broj uglednih ljudi i dinastija širom sveta. Šta konkretno Dvor i porodica Karađorđević čine za podizanje ugleda Srbije u svetu?

- Ponosni smo što promovišemo Srbiju u inostranstvu, kao i stranim posetiocima i investitorima ovde. Pozivani smo na mnoge značajne događaje u inostranstvu. Uvek nas pitaju o Srbiji, a to je zlatna prilika da se o našoj zemlji kaže nešto pozitivno. Ponosni smo što uživamo jednak ugled u zemlji i inostranstvu. Pogledajte samo timski rad i saradnju i u zemlji i u inostranstvu povodom prenosa članova moje porodice u Srbiju. Bez uzajamnog poštovanja i saradnje, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, to ne bi bilo moguće ostvariti. Veoma smo srećni što imamo toliko prijatelja, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

  Da li mislite da je za Srbiju važan put ka EU?

- Da. Znam vrlo dobro da postoji nepoverenje i sumnje, a one se moraju saslušati. Uskoro će EU imati 28 članica, s Hrvatskom kao poslednjom koja se pridružila. Srbija polako postaje okružena zemljama EU. Nama je preko potrebno ogromno tržište EU, na koje bismo izvozili našu robu. Moramo da otvaramo nova radna mesta, a članstvo u EU bi svakako privuklo više investicija. Nastavićemo da negujemo i naše odnose s Rusijom. Mi nismo poreski raj kao što su Monako ili San Marino. Srbija ne može da bude izolovana od Evrope i odluka koje se donose u EU, kao da je ostrvo u Pacifiku. Zato je krajnje vreme da se čuje i glas Srbije u Evropi i mi da se ponosimo time.

  Dokle se stiglo s vraćanjem oduzete imovine Karađorđevićima?

- I dalje, zajedno s državom, radimo na tom veoma važnom pitanju, očekujemo napredak i saradnju u njegovom rešavanju.

  Poznato je da Karađorđevići nemaju državnu apanažu. Od čega se onda finansirate?

- Tačno je da nemamo apanažu. Drago mi je što mogu da kažem svima da sam uvek sam zarađivao za život.

  Da li je porodici Karađorđević i u kojoj meri potrebna pomoć države i na kojim poljima konkretno?

- Da, potrebna nam je pomoć države u održavanju Dvorskog kompleksa, kao istorijskog kulturnog dobra. Svi smo ponosni na Kraljevski i Beli Dvor, oni su divni, to su naši srpski Versaji, koji su otvoreni za javnost, ali neophodno je da država pomogne u njegovom održavanju, jer je to očigledno u interesu Srbije. Dvorovi su veoma popularni, zato moramo da nastavimo da ih čuvamo, kako za domaće, tako i za strane posetioce, da bi mogli da i dalje uživaju u njima. U njima se nalaze izvanredna umetnička dela, oni su dragulji arhitekture i mi treba da budemo ponosni na njih, kao što su sve nacije ponosne na svoje kulturno nasleđe i istoriju.

(Darko Zlojutro)