Zašto Srbi rade duže od Evropljana, a zarađuju manje?

Iako slabo zarađuju, daleko manje od svojih kolega iz Evropske unije, Srbi su po radnim satima počeli da prestižu i mnogo razvijenije zemlje. U većini slučajeva, srpski radnici rade od 40 do 49 sati u nedelji, što je duže u poređenju sa zaposlenima u drugim evropskim zemljama, pokazuje Anketa o radnoj snazi iz 2011. godine.

Iako ovi podaci znače da u Srbiji određen broj zaposlenih radi duže od propisanog radnog vremena, mali je broj prijava Inspektoratu za rad za nepoštovanje propisanog radnog vremena.

Prema podacima Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada iz 2011, zaposleni u EU rade 39,7 sati nedeljno, odnosno 1,6 sati više nego što je kolektivnim ugovorom utvrđeno radno vreme. Prosečno radno vreme dogovoreno kolektivnim ugovorima u EU u 2011. bilo je 38,1 sat.

U EU radno vreme je deo kolektivnih ugovora koji preciziraju uslove rada, a razlike među zemljama su velike. Prema važećoj direktivi, radna nedelja mora biti ograničena na maksimalnih 48 sati.

Francuska je i dalje zemlja s najkraćim radnim vremenom predviđenim kolektivnim ugovorom. Tako da Francuz, u proseku, radi 35,6 sati nedeljno.

U praksi je, međutim, radna nedelja duža nego što u proseku predviđaju kolektivni ugovori u 21 od 27 zemalja EU i Norveškoj. Deset od 12 novih članica na osnovu kolektivnih ugovora u proseku ima radnu nedelju dužu od proseka EU koji je 39,7 sati, dok u 15 "starih" članica (EU 15) samo sedam zemalja radi duže od proseka. Samo Slovaci i Maltežani rade nešto kraće od proseka EU ili 39,6 sati.

Muškarci u EU i dalje rade duže nego žene: u proseku 2,1 sat više nedeljno. U EU15 muškarci rade 2,3 sata duže nedeljno nego pripadnice nežnijeg pola, dok u novim članicama muškarci na poslu provedu oko 1,6 sati duže.

U većini novih članica postoji uniformno radno vreme od 40 sati nedeljno. To je slučaj u Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Rumuniji i Sloveniji.

U stvarnosti, najduže su radili Rumuni – 41,3 sata, baš kao u 2010. Za njima slede radnici Luksemburga 40,7 sati, Nemačke 40,6 sati nedeljno, Estonije i Velike Britanije (obe 40,5). U Austriji i Bugarskoj se radi 40,3 sati, a u Češkoj i Poljskoj 40,2 sata. Finci su, prema izveštaju, radili najkraće 37,8 sati što je 3,5 sata manje nego u Rumuniji ili 4,5 nedelje gledano na godišnjem nivou. Na pretposlednjem mestu po realno provedenom vremenu na poslu su Francuzi sa 38,1 satom.

Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović kaže da na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da radnici u Srbiji provode više vremena na poslu od radnika u mnogim drugim zemljama.

Na pitanje Telegrafa da li Srbi rade efikasno, ako se zna u kakvom je stanju domaća privreda, Martinović priznaje da nije relevantan sam broj sati efektivno provedenih na radnom mestu ukoliko to nije praćeno adekvatnim radnim učinkom i rezultatima.

- Imajući u vidu stanje u najvećem delu naše privrede i stepen ostvarivanja prava zaposlenih, očigledno je da postoji nesrazmera između vremena provedenog na radu i samog učinka - smatra Martinović.

U Ministarstvu rada saznali smo i da puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 časova nedeljno, s tim što se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu može utvrditi i kraće radno vreme, ali ne ispod 36 sati nedeljno.

- U slučaju više sile, kao i povećanja obima posla zaposleni je na zahtev poslodavca dužan da radi duže od punog radnog vremena. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom - navode u Ministarstvu rada.

Zakonom su propisana i uvećanja zarade za prekovremeni rad, kao i rad na dan državnog praznika, ali i sankcije za nepoštovanje zakona, koje se primenjuju ako je poslodavac uveo prekovremeni rad suprotno odredbama zakona ili nije isplatio uvećane zarade po navedenim osnovama.

- Kazna za neobezbeđivanje dnevnog i nedeljnog odmora naplaćuje se 20.000 dinara na licu mesta. Međutim, iako je zakon propisao radno vreme i sankcije u slučaju nepoštovanja zakona, ima sve više zloupotreba prekovremenog rada, a naročito u ugostiteljstvu, trgovini, uslugama i građevinarstvu - objašnjavaju u Ministarstvu rada.

(N. Sekulić)