KOLUBARSKI ROBINSON KRUSO: U rečnoj džungli gaji patuljaste koze i vijetnamske svinje (FOTO)

Punu deceniju na obali reke Kolubare u lajkovačkom selu Jabučje, u limenoj baraci bez struje i vode, živi Zlatomir Pantelić sa suprugom Verom.

Odluku da civilizaciju zameni prirodom, ovaj lajkovački Robinson Kruso doneo je nakon što mu je pre 10 godina vodenicu, mini-elektranu i etno-kutak, koje je počeo da gradi na obali Kolubare, odnela voda, a niko nije hteo da mu nadoknadi štetu.

Na najčistijem delu Kolubare, koji meštani zovu "rečna džungla", Zlatomir (62) je sa suprugom Verom planirao da napravi turistički raj. Međutim, pošto im se planovi nisu ostvarili, rešili su da im novi dom postane obala Kolubare.

- U ovom delu Kolubara je duboka preko sedam metara i skoro uvek čista. Moja prvobitna ideja, zbog koje sam se preselio da ovde živim, bila je da sagradim vodenicu i mini hidro-elektranu, da uredim plažu, a oko nje prirodni rezervat i etno-kutak za odmor, koji će koristiti pecaroši, lovci, putnici namernici i svi koji navrate. Ovo mesto i Kolubara se s glavnog puta pre 11 godina nisu ni videli, motornom testerom i sekirom sam ga oslobodio od ostruge, lijana i trnja i svake godine širio obalu da bi se lakše prišlo reci. Ipak, taj plan je pao u vodu - priča Zlatomir.

Sve što je počeo da gradi, odnela je voda ili su srušili bageri firmi koje eksploatišu Kolubarin kamen i pesak. Pošto pomoći od opštine nije bilo, Zlatomir je odlučio da ostane na obali reke otrgnutoj od korova, na dvadesetak ari i da napravi novi dom.

- Vojnički šator, u kojem sam počeo pre 10 godina, sada je "skladište" sve moje pokretne imovine. Pre nekoliko godina napravio sam dobro izolovanu limenu baraku u kojoj su šporet, krevet i orman sa osnovnim pokućstvom. Prošlu najhladniju zimu proveli smo tu, na proleće nam je reka došla nadomak vrata, ali leto i sušu smo lakše podneli, jer su voda i hladovina blizu - kaže Zlatomir.

U svom novom domu na obali Kolubare supružnici gaje retku patuljastu vrstu koza i vijetnamske svinje, čije meso nema holesterola. Društvo im prave mahom lovci i ribolovci, koji neretko svraćaju u njihovu oazu.

- Pokušavali smo ranije da gajimo povrće u bašti, ali pecaroši naiđu i izgaze je. Gajili smo patke, pa su ih pobili lovci. Iz reke smo dosad upecali brojne somove kapitalce, šarane od deset i više kilograma, a najveća riba imala je čak 42 kilograma. Ovde je sve čisto, zdravo, prirodno. Nisam pobegao od kuće da se ne bih družio s ljudima, već sam hteo da nešto napravim, ali me nisu razumeli - kaže kolubarski Robinson.

(S. S.)