Banke nude rešenje za sporne kredite

Bankari nude i pogodbu građanima koji ne mogu da otplaćuju kratkoročne kredite, pišu Novosti.

Sve veće kašnjenje u otplati kredita građana i te kako brine banke, ali se sporovi sa klijentima retko završavaju na sudu. Do sada u Srbiji oko 110.000 korisnika zajmova nije u stanju da otplaćuje dug, a na sudu je tek nekoliko slučajeva. Bankarima je u interesu da svoj zajam naplate na bilo koji način, a sve češće i pogodbom.

Problematični krediti opterećuju rezultate poslovanja banaka, pa je bankarima u interesu da sa klijentima na bilo koji način reše zastoj u vraćanju uzetih pre svega kratkoročnih - gotovinskih i potrošačkih zajmova.

Tako jedna od vodećih banaka u Srbiji, za klijente kojima su firme u stečaju ili su smanjene plate nude mogućnost dogovora za otplatu ostatka duga. Kako su mnogi uzimali zajmove u evrima sa depozitom, prvo im se preostali dug umanjuje za iznos položenog depozita, a ostatak se prebacuje u dinare sa dogovorenim grejs peridom (najčešće do pola godine) i produžava rok otplate.

Naravno, u ovom slučaju se pomaže dužniku da nastavi sa otplatom rata, ali se s druge strane povećava kamata. Jer, krediti u evrima su imali znatno manje kamate od današnjih dinarskih zajmova. Zapravo, sada su kamate za kredite u domaćoj valuti često i duplo veće od onih koje su važile za evro zajmove. Tako, neko ko je uzeo gotovinski kredit u evrima sa kamatom od 12 odsto na godišnjem nivou, prelaskom na dinarsku pozajmicu morao bi da otplaćuje kamatu od najmanje 25 odsto godišnje. Ali većina građana prihvata i takve uslove, kako bi se rešili problema u koji su zapali.

Veći je problem za građane kada ostanu bez posla da nastave sa otplatom rata. U tom slučaju, banka jedan period prihvata da zajam miruje, ali najduže do dve godine. Ukoliko ni posle tog roka klijent nema mogućnosti da vrati dug, kredit se smatra dospelim u celosti. Tada može da se pokrene sudski spor, ali parnice traju i do tri godine. Ako zajam nije obezbeđen hipotekom, a klijent nema pokretne ili nepokretne imovine, dolazi do otpisa duga.

- Do sada se nijednom nije desilo da smo nekome plenili nameštaj, belu tehniku ili neke lične stvari, jer kratkoročni kredit nije plaće. Na sve načine pokušavamo da se nastavi otplata, a ukoliko za to nema nikakve realne mogućnosti onda otpisujemo dug, jer je to i za nas lakša opcija. Naravno, kod kredita sa hipotekom situacija je drugačija, ali i tada se za njenim aktiviranjem poseže tek kad se sve mogućnosti iscrpe - kažu bankari.

(Telegraf.rs/ Izvor: Večernje novosti)