LJUBAV JAČA OD DRŽAVE: Dvoje mladih Libanaca učinili nemoguće!

U aprilu ove godine u Libanu sklopljen je prvi građanski brak u istoriji ove bliskoistočne zemlje. Ministar unutrašnjih poslova Marvan Harbel odlučio se na taj potez posle dugogodišnje rasprave treba li ili ne to dopustiti u inače multikonfesionalnoj zemlji.

Ministar je potpisao brak između Nidal Darviš i Holuda Sukarijeha, prvih koji su ovu ceremoniju proslavili na domaćem tlu.

Liban je propala "Švajcarska Bliskog istoka", zemlja sa oko četiri miliona stanovnika u kojoj muslimani – suniti, šiiti, Palestinci i Druzi (koji su šiitska sekta) – čine većinu, dok se hrišćani maroniti nalaze na 35 odsto.

LIBAN JE SPECIFIČAN PO POLITIČKOM SISTEMU - KONFESIONALIZMU

Vredi spomenuti da je Liban specifičan po političkom sistemu koji se naziva još i konfesionalizam. To je sistem u kome se mesto u Parlamentu i važne političke funkcije dobijaju po konfesionalnom ključu. Predsednik tako mora da bude maronitski hrišćanin, premijer sunit, a predsednik Parlamenta šiit.

Razne konfesionalne grupacije i njihove paravojske učestvovale su i u krvavom građanskom ratu koji je trajao od 1975. do 1990, a podele su i danas vidljive na svakom koraku. Vrlo mali broj stanovnika ima osećaj nacionalne pripadnosti, i većina gaji sektaške.

ZAHTEV ZA CIVILNIM BRAKOM PODNELI JOŠ PRE GODINU DANA

U takvoj zavrzlami dvoje zaljubljenih još su pre godinu dana podneli zahtev za civilnim brakom. Njihova priča razbuktala je raspravu i cilj je posle mnogo vremena napokon ostvaren.

Većina veroispovesti ima vlastite regulacije što se tiče braka, razvoda i nasledstva, pa su mešani brakovi mogući jedino ako se neko od njih dvoje preobrati. Najčešće to rade oni kojima je više stalo do ljubavi nego do religije.

Iako su mnogi klerici, ali i političari odbijali ovakav razvoj stvari, javne ličnosti, uključujući i predsednika Mikela Slejmana, podržali su ovaj veliki korak napred za civilno društvo u Libanu.

ODABRALI TEŽI PUT, ALI NA KRAJU IPAK USPELI

Mladi bračni par poručio je da je ovo pobeda za građansku državu u Libanu i udaljavanje od sektaških podela koje zemlju izjedaju već decenijama.

No, pomalo je kontradiktorno to da su libanske vlasti sve vreme priznavale građanski brak sklopljen u inostranstvu. Tako su mnogi parovi odlazili na susedni Kipar, udaljen pola sata letom, te se vraćali venčani u svoju zemlju.

Sukarijeh i Darviš odlučili su se za teži put, za neutabanu stazu, koja je na kraju otvorila vrata novim generacijama. Ne pripadaju istoj verskoj zajednici i to je onemogućavalo sklapanje braka, ali su odlučili da pred državu stanu kao građani.

Ostvarili su presedan posle kog više nema povratka.

(Telegraf.rs / Izvor: danas.net.hr / Foto-ilustracija)