FUDBALER KOGA SU REKETIRALI: Vrelu peglu su mi lepili za zadnjicu, hteli su jelku da mi gurnu u anus!

Torturu i pakao kroz koje je prolazio nekadašnji sportista Nikola V. (1984) od strane kriminalaca, među kojima su i policajci, mogao je da vidi samo u brutalnim filmovima, a nikako nije mogao da pretpostavi da će ih doživeti.

Novac koji je zaradio igrajući u inostranstvu, u Rusiji, rešio je da uloži u izgradnju stanova. Pomogao mu je, kaže, otac koji je godinama radio u Libiji. U posao je ušao 2008, a avgusta 2011. počeo je posao s objektom na Zmajevcu, kad počinje drama.

- Tad sam upoznao tog Duku i Stajka. Došli su kod mene na gradilište, ponudili "zaštitu" i rekli: “Taj stan je moj, ovaj je moj...“. Pitao sam ih na osnovu čega im dajem stanove, rekli su: "Nemoj da ti slomimo i tu drugu nogu". Tad sam bio na štakama zbog operacije leve noge - objašnjava Nikola.

Nakon nekoliko meseci tražili su mu 20.000 evra.

- Nisam nikom smeo da prijavim jer sam policijskog službenika Ilića, inspektora u civilu, viđao u njihovom društvu. Znao sam da može da bude samo gore ukoliko ih prijavim. Dao sam im 20.000 evra, nakon čega kreću sve učestaliji pozivi.

Kreću i maltretiranja. Zbog pakla, torture i poniženja kroz koje je prošao, Nikola se još leči kod psihijatra.

- U mom stanu oko Nove godine, u jednom od maltretiranja, hteli su novogodišnju jelku da mi gurnu u anus. Vrelu peglu zu mi lepili za zadnjicu. Morao sam da gazim po upaljenim svećama. U novembru prošle godine su mi polomili ruku. Nisam nikad ni slutio da bi monstruoznosti koje sam viđao na filmovima mogle da me snađu - priča ovaj mladić, pa dodaje:

- Konstantno su znali za moje kretanje, otkazao sam svadbu planiranu za maj ove godine zbog njih. Na putu za Pariz video sam ih u avionu kojim sam leteo. Morao sam da im plaćam hotel „Mona“ na Zlatiboru, gde su s porodicama zimovali i letovali. U martu su mi uzeli između 600.000 i 700.000 evra u stanovima. Odveli su me u sud, morao sam da im prepišem te stanove. Pored toga, uzeli su mi "audi A4", a prethodno "A3". Samo kažu: "Dovezi auto i izađi iz kola" - prepričava pakao kroz koji je prolazio.

Dodaje da je morao da im kupuje skupe telefone "Ajfon 5" i Ajpede za decu, plaća njihove račune iz restorana gde su ručali i pili.

- Svako od njih je imao svoj deo posla. Dalibor Bogdanović je imao zaduženje da me non-stop zove, vidi gde sam, šta sam... Duka, Stajko i Boža Bilder su bili glavni za mučenja. Dejan Ilić i Dejan Božović Žandarm za informacije o meni i mom kretanju. Žandarm je radio u obaveštajnoj službi Žandarmerije. Sloba Đukić je držao agenciju za registraciju vozila, tačno je znao šta sam i kad vozio, pa su odlučivali da li da mi i koji auto uzmu. Znali su gde mi je kancelarija, gde stan, gde mi živi porodica, verenica u Požarevcu... Gde sestrići idu u obdanište, šta su tog dana imali u torbi... Tačno su znali da ne prete direktno preko telefona, već se znalo nakon maltretiranja da je svaki njihov poziv sam po sebi bio pretnja. Okrenu i kažu: „Otac ti radi tu i tu, majka tu... sestrići su u obdaništu tom i tom".

Život u paklu, kako kaže, trajao je od avgusta 2011. do 17. aprila 2013, kad su uhapšeni.

- Pokušavao sam da se obratim policiji, ali je Dejan Ilić u SUP Rakovica bio zadužen da sve to stavi u fioku. U "29. novembar" nisam smeo da odem zbog tog što su pratili svaki moj korak, bili su jako dobro obavešteni. Čak su saznali i kad sam našao čoveka u policiji koji radi svoj posao i kome sam se na kraju obratio. Tri dana uoči hapšenja znali su šta im se sprema, ali verovatno nisu očekivali da će do toga doći, misleći da su skroz zaštićeni - kaže Nikola.

On napominje da su braća Bogdanović rodom iz Peći, a 1999. su došli u Beograd.

- Stajko je za ubistvo ležao samo godinu dana, Boža osam godina za pokušaj ubistva Dragiše Binića, Dalibor Bogdanović je uoči hapšenja osuđen za iznudu i otmicu - objašnjava ukratko biografije ljudi koji su ga maltretirali.

Stanovi koje su mu oteli stavljeni su na treća lica i u toku je postupak kojim će probati da ih vrate. Međutim, bio je primoran i na prevare.

- Bio sam prinuđen s njihove strane da određene stanove na toj lokaciji prodajem na placu pored, na kome nije ni počela izgradnja. Praktično su hteli da mi otmu celu zgradu i mene terali u neku vrstu prevare. Tačno su znali koji ugovor sam i kad potpisao, kao i cifre koje sam tog dana dobio, koliko mi je novca leglo na račun. Samo okrenu i kažu: "Onih 15.000 što ti je danas leglo, donesi!"

Kad je sve postalo do te mere nepodnošljivo, pokušao je da pobegne.

- Prvog aprila sam pobegao iz zemlje, najpre za Rim, pa Milano, za Istanbul, pa za Prištinu. Ipak su saznali gde sam. Tad sam otišao u Vrnjačku Banju, a kad su ponovo saznali gde sam, pomišljao sam na samoubistvo, jer više nisam video način kako da iz svega izađem. Na kraju su mi prijatelji pomogli da se obratim ljudima iz Drugog odeljenja u "29. novembra" za iznudu, poštenim policajcima koji rade svoj posao. Čak su i tu imali insajdera jer su nekoliko dana pre hapšenja okrenuli moju verenicu telefonom i pitali je: "Ko je M. u Nikolinom životu", a reč je bila o jednom od inspektora koji je radio na slučaju.

Prilikom poslednje primopredaje novca, kad su ucenjivači uhapšeni, stavili su mu do znanja da nije dobro što ih je prijavio policiji.

- Kada je Dalibor Bogdanović došao da preuzme kovertu od mene, pre nego što su ga uhapsili, rekao mi je: „Duka je mnogo ljut na tebe jer si sve prijavio policiji" - navodi kao razlog zbog čega i dalje strahuje za svoj život, jer, kako kaže, imaju svoje ljude koji su još na slobodi.

Nikola živi pod policijskom zaštitom, krije se i ne prestaje da strahuje. Ipak, sve njegove nade su uperene u sudstvo.

- Uzdam se u advokata Nebojšu Milosavljevića, policiju koja je vrlo efikasno sprovela akciju hapšenja i hrabrog tužioca Jasminu Paunović - zaključuje Nikola V.

(A. P.)