ISTRAŽUJEMO - GDE POČINJE NUŽNA ODBRANA: Zašto Srbin ne sme da puca na provalnika u svojoj kući?

Ubistvo koje se dogodilo pre tri dana u Žarkovu, kada je provalnik usred noći upao u tuđ stan, posle čega je izboden pet puta od strane vlasnika, ponovo je otvorilo pitanje granice samodbrane i šta treba čovek da uradi kada razbojnik ugrozi život njegove porodice, a da ne "zaglavi" dugogodišnju robiju.

Pokojni razbojnik Vladimir Manić je, prema saznanjima Telegrafa, naoružan upao u stan porodice Saše Bogevskog oko ponoći, a u to vreme su njegova ćerka i žena bili u stanu. Manića je vlasnik stana izbo pet puta nožem u leđa, a on je pronađen mrtav nekoliko stotina metara dalje u u Ulici Dušana Vlajića.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže za Telegraf da je ovo primer nužne odbrane.

- Prema onome što smo čuli u medijima, u skoro 95 odsto slučajeva u pitanju je nužna odbrana. Naš Zakon je stručno i precizno definisao ovu materiju. Vlasnik stana se odbranio od napada i onemogućio naoružanog provalnika da ga opljačka, povredi i ugrozi njegovu ženu i dete. On nije jurio za njim, da ga dotuče i nanese dodatne povrede, već je ostao u svom stanu. On je priveden, ali ako se potvrdi većina informacija koja je dospela u medije, ne verujem da će biti protiv njega podignuta krivična prijava - kaže Nikolić.

Advokat Sava Anđelković objašanjava za Telegraf razliku u pravnim sistemima Sjedinjenih Američkih Država i Srbije. On ocenjuje da će ovaj slučaj biti dug i komplikovan, kao i svi koji se tiču tako osetljivih događaja.

- U Americi, gde vlada precedentno pravo, stvar bi bila brzo rešena. Uzeli bi se primeri istih tipova slučajeva iz prošlosti i na osnovu toga bi se presudilo. Pritom, oni imaju princip "trespasinga", odnosno zabrane ulaska na tuđi posed. Kod nas je to mnogo složenije. Potrebno je utvrditi svaku pojedinost u ovom slučaju i to je pravilo za sve zločine ovakve vrste. Da li je napadač bio naoružan, šta je sve imao, da li je napao vlasnika, da li ga je udario, povredio, šta je potom usledilo - navodi Anđelković.

On dodaje da od nalaza veštaka zavisi i procena o krivici Saše B., jer ukoliko se utvrdi da je upotrebio silu koja je proporcionalna sili koja je upotrebljena protiv njega, biće oslobođen krivice.

- Sudski veštaci treba da utvrde činjenice, to nije posao ni advokata, ni novinara - poručuje Anđelković.

Po Krivičnom zakoniku u Srbiji, pojedini postupci koji u sebi sadrže elemente krivičnog dela ne podrazumevaju se kao krivično delo. Delo učinjeno u odbrani ili samoodbrani isključuje krivično delo, jer ta predviđenost, kako kažu pravnici, isključuje protivpravnost, a bez protivpravnosti – nema ni krivičnog dela.

Praktično, ukoliko nas recimo neko negde napadne, oduzme ili ošteti neku našu stvar, Zakon nam dozvoljava da se branimo, kako telo i život, tako i imovinu, te ukoliko u toj odbrani izvršimo radnju koja ima elemente krivičnog dela, bićemo oslobođeni jer nam Zakon dozvoljava da ako se ispune uslovi, mi sami štitimo svoje pravo, jer "kasnije može biti prekasno".

Naravno, da bi naša radnja isključila postojanje krivičnog dela, odnosno da bi nas sudija oslobodio ukoliko dođe do suđenja, jer smo nekome u samoodbrani polomili ruku, mora se najpre ispuniti nekoliko uslova.

Ukoliko ih zbirno ne ostvarimo, može doći do toga da nas sudija ipak osudi bez obzira na to što je neko drugi „kriv" što smo mu polomili ruku, jer je „započeo" napad.

Radnja napadnutog ili radnja vlasnika stvari koji je zatekao lopova u krađi mora biti "neophodno potrebna", što u praksi znači da je bila nužna.

- Neće postojati nužna odbrana ako smo na drugi, lakši način mogli da odbijemo napad, a ne da, na primer, lomimo ruku napadaču ili da lišimo života nekoga ko pokušava da nam ukrade tašnu. Radnja koju preduzimamo prilikom odbrane može biti upravljena kako na zaštitu sopstvenog dobra, tako i dobra trećih lica - ističu pravnici, i dodaju da odbrana treba bude istovremena s napadom i da samo tada možemo da udarimo i povredimo napadača.

(Telegraf.rs)