Država dužna radnicima 300 miliona evra!

Zbog neisplaćenih zarada čak 80.000 radnika, koji su na sudu pobedili svoje bivše poslodavce, traži da im se isplati oko 300 miliona evra. Svi oni su se prijavili Agenciji za privatizaciju preko koje traže dugovanja.

Reč je o radnicima čije su firme privatizovane ili otišle u stečaj, a uprkos pravosnažnim presudama, većina njih nije uspela da naplati ni dinara. Ove obaveze, odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, sada mora da preuzme država, pišu Novosti.

Na osnovu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća, rok za prijavu potraživanja nezadovoljnika bio je do Nove godine. Agencija je samo evidentirala prijave, a, kako kažu u Nemanjinoj, Vlada sada treba da kaže poslednju reč - kome će i kako izmiriti dugovanja. U "igri" je otplata na rate, pa i model po kojoj je isplaćena stara devizna štednja. Deo potraživanja verovatno će biti odbijen zbog nepotpune dokumentacije, kao i zahtevi bivših radnika banaka u stečaju, jer oni nisu obuhvaćeni ovom uredbom.

U Vladi, međutim, još ne mogu da preciziraju ni kada će izaći s konačnim brojem ljudi koji ispunjavaju uslove, niti kada će početi isplate. A pred Evropskim sudom u Strazburu nalazi se još oko 4.000 predstavki koje se odnose na isti problem.

U Srbiji je, inače, prema procenama sindikata, samo u prva tri meseca ove godine bez posla ostalo oko 30.000 radnika, pa se procenjuje da bi makar trećina mogla da se obrati sudijama pošto su ih bivši poslodavci "zakinuli" u zaradama ili su ih nepravedno otpuštali. Ipak, retko ko to i čini, jer su im ruke doskora bile vezane zakonima.

- U januaru prošle godine na snagu je stupio novi Zakon o parničnom postupku koji je zabranjivao da radnike pred sudovima besplatno zastupaju sindikalni predstavnici, pa su se za njihova prava mogli boriti samo advokati čije su usluge skupe. Zato je malo koji radnik tužio svog poslodavca, koji je po pravilu finansijski znatno jači - objašnjava Melanija Petać, pravnica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije

Ona dodaje da radnici, s druge strane, za takav postupak nisu imali novca upravo zato što su ostali bez posla ili im nisu isplaćivane zarade. Vrhovni kasacioni sud poništio je takvo rešenje i tako omogućio da u radnim sporovima parnice ponovo vode sindikati.

Ipak, efekti su još slabi, jer se za ovu odluku još nije dovoljno čulo budući da se primenjuje tek od 16. januara.

U SSSS kažu da im je učinak u radnim sporovima veoma uspešan i da više od 90 odsto radnika kući ode zadovoljno.

- Čim nam se obrate za pomoć, prvo pregovaramo s poslodavcima ili radnike upućujemo na medijaciju. Na sud se ide samo u slučaju kada je gotovo izvesno da će radnik dobiti spor - dodaje Melanija Petać.

I u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da im se radnici sve češće obraćaju, ali da to još nije u onoj meri u kojoj bi trebalo, bilo zbog straha ili iz neznanja.

- Svake godine nam se obrati za 30 odsto više radnika. U 2011. imali smo oko 1.000 zahteva, u prošloj 1.500 - kaže Olga Kićanović, iz Agencije.

Radni sporovi, u proseku, traju između tri i po i četiri godine, a izvršenje se neretko odlaže mesecima, pa i do dve godine. U Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da, s druge strane, nagodbe izvan sudnice traju po mesec dana i potpuno su besplatni. Zato su medijatori iz ove agencije, u poslednjih sedam godina, doneli čak 4.000 pravosnažnih presuda.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti / Foto- ilustracija)