Da li se isplati studirati turizmologiju?

Odgovor na prvo pitanje iz naslova glasi: zavisi samo od vas! To i nije neka mudrost, ali da krenem nekim redom...

Sećam se dobro prve godine svojih studija, i prvog predavanja kod profesora Jovića. Pitao nas je: zašto ste upisali turizmologiju? Svi koji su odgovorili rekli su nešto tipa "pa zato što volim da putujem", "volim da upoznajem nove zemlje i kulture", "dobro mi idu jezici pa ću to lako povezati sa turizmom" i sl. Usledio je kiseli osmeh profesora i odgovorio im je da su pogrešili fakultet. Vrlo brzo sam shvatio i zašto...To je trenutak kada je već kasno da se bilo šta kaže, te zato ovaj tekst postavljam sada, pre nego što se maturanti i prijave na polaganje prijemnog ispita. Počeću od nekoliko zabluda koje vladaju u domaćoj turističkoj privredi.

Zabluda 1 - Upisaću turizam jer volim da putujem

Ako voliš da putuješ, i želiš da putuješ, studiranje turizma ti tu neće puno pomoći. Nemojte studirati turizam ako vas samo to privlači, pokajaćete se vrlo brzo! Mora se razumeti da preko 75 odsto zaposlenih u sektoru turizma uopšte ne putuje. Idealno radno mesto koje mnogi zamišljaju po završetku fakulteta – putujete, zezate se, provodite, i neko vas za to odlično plaća – ne postoji!

Oni koji putuju u turizmu su turistički vodiči, animatori, predstavnici agencija, a ti poslovi nisu ni malo atraktivni kao što zvuče, mada ono što je važnije je da vam za njih i ne treba fakultet, dovoljno je da završite kurs za turističkog vodiča ili animatora.

Zabluda broj 2 - turističke agencije

Odnosi se na to da je turistička agencija jedini posao posle fakulteta, na koji juriša 90 odsto studenata turizma. Ono što učite na fakultetu, uglavnom nećete primenjivati tokom rada u agenciji. Ovde govorim o agencijama koje rade subagenturu, a najveći broj ih je takvih. Ovakav posao nema veze sa turizmom, i to je, u stvari, samo trgovina.

Realno, ako se bavite prodajom (ne računajući avio-karte i druge rezervacione sisteme), za obuku je potrebno dva sata – da naučiš da šalješ faks, da fotokopiraš i da se javljaš na telefon, stavljaš na čekanje ili prebacuješ vezu. Isto je da li prodaješ turističke aranžmane i objašnjavaš razliku od jednog hotela do drugog, ili radiš u pekari pa objašnjavaš koji je hleb bolji, koji je pečeniji, i ostalo šta te pitaju kupci. Posao u agenciji (mislim na subagenturu) je takav da nakon što naučiš te početne stvari, dalje samo stagniraš i ne možeš više napredovati. Nema izazova, poslovi koji se rade su jednostavni, a nose veliku odgovornost. Dovoljno je da neke putnike loše prijaviš, pogrešiš nešto sa pasošima, loše napišeš polisu osiguranja i eto ogromnih problema. U Americi se takvi poslovi nazivaju "dead-end jobs", pa ako nemate veću ambiciju od ove, izvolite u agenciju. Možete otvoriti i svoju agenciju, ali to je već druga priča...

Baš zato što svi hrle kod njih, turističke agencije imaju veliki izbor radnika, koji su vrlo zamenljivi. Kada si lako zamenljiv, sudbina ti ne može biti dobra. Ljudi na poslu ostaju i po 16 sati, uglavnom nema vikenda, slobodnih dana i sl. Plate su mizerne i minimalne, ali ako ti se ne dopada, agencija će lako naći drugog. I tako i osobe sa velikim potencijalom godinama stagniraju a sebe zavaravaju kako napreduju time što ih agencija pošalje na studijsko putovanje u Grčku u aprilu kada tamo nema žive duše i kada za četiri dana pređeš nekoliko hiljada kilometara. Sve ovo ne govorim napamet, ovo su zaključci nakon mnogih razgovora sa ljudima koji rade u agencijama, a koji, nažalost, nemaju hrabrosti da takve stvari kažu javno, jer se boje da će izgubiti posao.

Ako se zaposlite kod turoperatora, odnosno agencije koja organizje putovanja (kojih je mnogo manje), onda će situacija malo bolja. Imaćete zanimljivije poslove u marketingu ili u kreiranju aranžmana. Ali odgovornost je i dalje velika, a plata dosta niža od vaših prijatelja koji sa završenim fakultetom rade u banci.

Turizam je prosperitetno zanimanje u Srbij, pa zato i ima toliko fakulteta koji nude smerove za turizam - zabluda broj 3!

Fakulteti upravo koriste činjenicu da postoje zablude 1. i 2. Uopšteno je mišljenje kako je turizam lep i kulturan posao, zanimljiv i dobro plaćen, a pri tom se turizam poistovećuje sa turističkom agencijom ili hotelom. Brucoši sebe vide kao osobu koja nakon fakulteta obilazi svet ili je menadžer nekog zastakljenog hotela sa ogromnom kancelarijom. Nije ni tajna da se turizam relatovno lako završava. Sve to utiče i na ljude koji ne znaju šta da upišu, pa ’ajmo na turizam.

Mislite da bi prirodno-matematički fakulteti mogli da se izdržavaju od nekoliko destina studenata matematike, hemije i nuklearne fizike? Svi ekonomski fakulteti uvode studije turizma, a o privatnim i da ne govorim. Šta mislite, zašto? Zar mislite da je Srbija takva turistička velesila da može upošljavati preko 1.000 novih diplomaca turizma svake godine? Toliki priliv kadrova ne bi mogla apsorbovati ni Francuska.

Fakulteti jednostavno koriste ovakvo stanje stvari i prave studijske programe koji uopšte nemaju veze sa našom nacionalnom strategijom obrazovanja. U stvari, kojom nacionalnom strategijom obrazovanja? Bitno je samo uzimati novac od pogubljenih studenata, a da li će svi ti kasnije "stručnjaci" turizma imati posla, to već nije na fakultetima, oni su svoje odradili. I naplatili.

Dakle, nema posla za sve! O obrazovanju u turizmu ću tek pisati u nekom narednom tekstu…

Ali, ja znam da kada završim fakultet biću školovaniji od mnogih i lako ću naći posao – zabluda broj 4!

Kada govorimo o domaćem turizmu, i o državnim preduzećima i institucijama, treba pomenuti da ova preduzeća zapošljavaju sve osim školovanih turističkih radnika. Desi se i to, ali je retkost. Tako imate direktore javnih turističkih preduzeća, turističkih organizacija, turističke inspektore, koji imaju najraznovrsnije diplome i zanimanja, ali je to u retkim slučajevima turizmologija. O ljudima koji se hijerarhijski nalaze ispod njih u tim organizacijama, bolje je i da ne govorim. Kadrovsko stanje u našim javnim turističkim preduzećima je toliko jadno, da je to sramotno, pa se takvim poslovima ne treba previše nadati. Ovoj problematici ću, takođe, posvetiti neki od budućih tekstova.

Dakle, da li se studiranje turizma isplati?

Vredi, ali turizam morate shvatiti na potpuno drugačiji način. Dok studirate morate mnogo učiti ne samo na fakultetu, nego i sami. Morate znati šta želite, da odredite neki pravac u turizmu kojim želite ići i tu da se usavršavate. Internet vam sve čini dostupnim, pratite trendove u svetu i dešavanja iz te oblasti koju odaberete. Naučite stvari koje ćete znati samo vi i koje će vas izdvojiti iz one mase turističkih "stručnjaka" koja dođe na zavod za zapošljavanje svake godine. Ako ste isti kao i ostali, onda niste ni bolji od drugih.

Znači, učenje, usavršavanje, i opet učenje. Kada završite fakultet, tek ste na početku tog procesa. Ja, lično, danas učim bar tri  puta više nego dok sam bio na studijama, a i dok sam studirao gotovo svakodnevno sam na internetu čitao bar po 20 strana strane stručne literature. Fakultet će vam tako dati odličnu osnovu a vi ćete daljim učenjem i napredovanjem sebi kreirati nove prilike, i videćete mnogo dalje od onih koji su ostali u onoj masi. Kada posla ne bude bilo, vi ćete ga i sami pokrenuti. Najbitnije je da procenite koja se znanja traže i koja će se tražiti i idite u tom smeru. Na taj način, nećete biti zamenljivi već traženi!

Srpskom turizmu su i te kako potrebni oni koji znaju, i turizam će vam se isplatiti samo ako svoje studiranje i obrazovanje shvatite dosta ozbiljno. To ne znači da ćete završiti posao ako imate desetke na fakultetu. Ne, te ocene ne znače apsolutno ništa, gledajte da nešto naučite, i uvek kada nešto učite zapitajte se – a kako i u kojoj situaciji bih ovo mogao da primenim u praksi? Verujte, skoro sve se može primeniti u praksi, ali moraš dobro to razumeti u teoriji. Ako imate takav pristup, onda vredi da upišete turizam, a šanse da napredujete u svojoj profesiji su gotovo beskonačne.

(Telegraf.rs / Izvor: Turizam i putovanja / Autor: Milan Stojković)