Na evidenciji NSZ 792.888 nezaposlenih!

Broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje poslednjih godina je u porastu , a od početka 2013. uvećan je za više od 14.000.

Posao se na tržištu rada čeka u proseku 3,6 godina, a, prema podacima NSZ, najbolje prolaze specijalisti pedijatrije, plastične i rekostruktivne hirurgije, anesteziolozi, farmaceuti, inženjeri matematičari i inženjeri informatike.

Na evidenciji NSZ u aprilu je registrovano tačno 792.888 nezaposlenih, što je za 14.309 više nego u januaru, odnosno za oko 17.600 u odnosu na isti period prošle godine.

U toj službi nisu iznenjađeni povećanjem broja nezaposlenih i kažu da je broj prijavljenih početkom godine i ranije bio nešto veći, jer se mnoge osobe uključuju u aktivne mere zapošljavanja, da bi potom došlo do smanjivanja.

Kada se posmatra godišnji prosek, broj nezaposlenih na evidenciji NSZ povećava se od 2009. godine, kada je u odnosu na raniji period zabeležen pad.

Rekordna godina bila je 2006. - tada je na evidenciji NSZ bilo više od 900.000 ljudi.

Kako navode u NSZ, nezaposlenost jeste jedan od gorućih problema u Srbiji, ali je ta služba samo jedna u mreži državnih institucija koje time moraju posvećenije da se bave.

NSZ ne može zapošljavati sama, poslodavci i privreda su ti koji zapošljavaju i veći pomaci na bolje biće primetni kada privreda počne da se oporavlja, ističu u toj službi.

Iz te službe poručuju da je potrebno raditi na korekciji upisne politike i usklađivanju obrazovnog sistema s potrebama tržišta rada, ali i na kreiranju još boljeg poslovnog okruženja za razvoj domaćih preduzeća i privlačenje investitora.

Prema podacima NSZ, najviše nezaposlenih je u Beogradu - oko 107.000, Nišu - više od 36.000, Novom Sadu, Leskovcu i Kragujevcu, dok je u Požarevcu, Užicu, Zaječaru i Somboru zabeleženo najmanje ljudi bez posla.

Statistika pokazuje da s fakultetskom diplomom put do radnog mesta traje 2,1 godinu, dok osobe bez kvalifikacija posao traže u proseku oko 4,4 godine. Međutim, završen fakultet nije garancija za zaposlenje, pa tako na posao duže čekaju stomatolozi, profesori opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, istoričari umetnosti, sociolozi, politikolozi...

Kako je reč o svršenim srednjoškolcima, najbrže se zapošljavaju tehničari farmaceutske proizvodnje, mašinske robotike i drumskog saobraćaja, carinski tehničari, kozmetičari, medicinari, veterinari...

S druge strane, njihove "kolege" - tekstilci i kožari, geolozi, rudari i metalurzi, poljoprivredni, mašinski i ekonomski tehničari, kao i maturanti gimnazije posao u proseku traže najmanje tri godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)