TEMA TELEGRAFA: Ko je sve vladika SPC - 4. deo (FOTO)

U poslednje vreme SPC potresaju brojni skandali u kojima su glavni akteri vladike. Zbog toga smo odlučili da objavimo serijal tekstova u kojima se bavimo zanimljivim detaljima iz života svih srpskih episkopa.

Dok su jedni poznati po kontroverznim radnjama, bludu, razvratu i rasipništvu, ima i onih koji nemaju nikakve afere i trude se da se ponašaju u skladu sa svojim pozivom. Nažalost, oni su u manjini.

U poslednjem tekstu na ovu temu otkrivamo koji vladika je protiv nacionalizma u SPC i smatra da država ne treba da vrati Crkvi imovinu, koji vladika je krstio Arkanove vojnike tokom rata u Hrvatskoj, a koji vladika govori tečno 4 strana jezika.

Episkop australijsko-novozelandski Irinej (Dobrijević) 

Školovao se u rodnom Klivlendu, gde je završio 12 razreda opšteg obrazovanja. Završio je dva najuglednija teološka fakulteta u SAD i u svetu — Sveti Vladimir i Sveti Tihon. Na jednom od njih predavao je i vladika Nikolaj Velimirović.

Profesor je na poznatom Lajola univerzitetu u Čikagu. Na poziv patrijarha srpskog Pavla predavao je i na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Pripada monaškom bratstvu manastira Sveti Sava u Libertvilu. Imao je zapaženu ulogu kao izvršni direktor Kancelarije za spoljne poslove Srpske pravoslavne crkve u Vašingtonu. Učestvovao je na mnogim skupovima koje je organizovala srpska zajednica u dijaspori. Bio je inicijator povezivanja najvećih srpskih organizacija u Americi.

Za episkopa australijsko-novozelandskog izabran je 2006.

Episkop britansko-skandinavski Dositej (Motika) 

Završio je bogosloviju u Sremskim Karlovcima, a fakultet u Beogradu. Poslat je na specijalizaciju u Regensburg i Bern, a posle toga je odlučio da se zamonaši u manastiru Svetog Nikole na Ozrenu.

Bio je predvodnik pravoslavne misije u Buenos Ajresu, a episkop britansko-skandinavski je postao 1990.

Episkop dalmatinski Fotije (Sladojević)

Spada u red mlađih vladika u SPC. Bogoslovski fakultet završio je u Beogradu, a zamonašen je u manastiru Kovilj. Ubrzo posle postao je profesor u bogosloviji u Sremskim Karlovcima, a onda je izabran za episkopa dalmatinskog 1999.

Vladika Fotije postavljen je za v.d. rektora bogoslovije u Krki i njegovim dolaskom počela je obnova ove stare bogoslovske škole i uopšte crkvenog života u Dalmaciji.

Episkop istočnoamerički Mitrofan (Kodić)

Srednju bogoslovsku školu završio je u Krki, a fakultet u Bukureštu. Za episkopa istočnoameričkog izabran je 1991, a onda je postavljen i za redovnog predavača na Bogoslovskom fakultetu "Sveti Sava" u Libertvilu (SAD).

Doktorirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Izdao je nekoliko knjiga koje se tiču uglavnom tumačenja Svetog Pisma.

Episkop srednjeamerički Longin (Krčo)

Vladika Longin važi za jednog od učenijih ljudi u SPC, a duhovnu akademiju završio je u Moskvi. Godine 1985. postaje episkop i bila mu je dodeljena australijsko-novozelandska eparhija na kojoj se zadržao pet godina.

Radio je na širenju pravoslavne misije i podizanju hramova u dalekoj Australiji. Potom je, na molbu patrijarha Pavla, postao episkop dalmatinski, a posle pada Krajine proveo je nekoliko godina u Valjevu. Na Saboru SPC odlučeno je da se episkopu Longinu dodeli zapadnoamerička eparhija.

Episkop osječkopoljski i baranjski Lukijan (Vladulov)

Monaški postrig primio je u manastiru Kovilj gde je dugo godina radio kao ekonom. Pošto se isticao po sposobnosti, odlučeno je da mu se dodeli upravljanje manastira Bođani koji predstavlja pravo kulturno blago zbog svog ikonostasa i freskopisa.

Manastir je bio potpuno zapušten, a tada monah Lukijan uspeo je potpuno da ga obnovi i ponovo "oživi".

Za episkopa novoformirane osječkopoljske eparhije izabran je za vreme rata u Hrvatskoj. Javnost ga pamti po tome što je krstio vojnike Željka Ražnatovića Arkana.

Episkop slavonski Sava (Jurić)

Rođen je u SAD, a monaški postrig primio je 1964. Pošto je prošao sve potrebne činove, postavljen je za episkopa australijsko-novozelandskog. Na tronu eparhije slavonske nalazi se od 1999.

Episkop Sava je nekoliko puta bio zlostavljan fizički i opljačkan, a njegova eparhija prolazi pravu Golgotu i izložena je stalno napadima od strane onih kojima smeta Pravoslavlje u Hrvatskoj.

Episkop zapadnoamerički Maksim (Vasiljević)

Jedan od najmlađih vladika u SPC, odrastao je u Foči, a zamonašio se u manastiru Tvrdoš kod Trebinja. Kada je primio monaški postrig, njegov otac, koji je sveštenik, hteo je da ga se odrekne, jer su mu se sva deca zamonašila.

Privremeno je tri godine bio klirik Grčke Pravoslavne Crkve. Potom je izabran za episkopa zapadnoameričkog, a hirotonisao ga je patrijarh Pavle uz prisustvo drugih episkopa.

Tečno govori ruski, engleski, grčki i francuski jezik. Objavio je mnoštvo studija i članaka.

Episkop zapadnoevropski Luka (Kovačević)

Završio je fakultet u Parizu, na Ruskom pravoslavnom univerzitetu Sveti Sergije. Posle diplomiranja se zamonašio, a 1996. izabran je za episkopa zapadnoevroskog. Za njega se ne vežu nikakve afere.

Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan (Pavlović) 

Poznat je kao veliki protivnik nacionalizma u Crkvi i zastupa ekumenski dijalog s predstavnicima ostalih konfesija.

Postao je episkop 1976, a njegovoj tadašnjoj zagrebačkoj eparhiji pripojena je i ljubljanska. Pošto su i Pravoslavni hramovi u Italiji bili pod jurisdikcijom zagrebačko-ljubljanske eparhije, ona menja ime u zagrebačko-ljubljanska i cela Italija.

Tokom rata u Hrvatskoj zalagao se za mirno rešenje, pa je izdejstvovao susret patrijarha Pavla i kardinala Kuharića u Sremskim Karlovcima, međutim, to nije puno pomoglo.

Takođe, izjavio je da država Crkvi ne treba da vraća imovinu "jer Crkva ne zna njome da upravlja".

Spada u red episkopa u SPC koji nemaju ništa protiv da papa poseti Srbiju.

(Telegraf.rs)