SAZNAJTE: Zbog čega bukti rat u Siriji? (FOTO) (VIDEO)

Građanski rat, koji već preko dve godine bukti i razara Sirijsku Arapsku Republiku i koji je po nekim procenama odneo sa sobom između 80.000 i 120.000 života, odavno je ušao u fazu u kojoj ni jedna od suprotstavljenih strana ne preza više ni od čega niti ima bilo kakvog obzira prema ljudskom životu sa druge strane nišana.

Upotreba hemijskog oružja od strane snaga lojalnih režimu Bašara al Asada, pečenje odsečenih glava na roštilju od strane pobunjenika pa sve do vađenja i jedenja srca vladinih vojnika od strane vođa Slobodne sirijske armije, samo su neki primeri koji dokazuju da je ovaj unutrašnji konflikt došao do tačke u kojoj više ništa nije zabranjeno.

Premda je počela na talasu takozvanog Arapskog proleća koje je početkom 2011. godine krenulo revolucijom u Tunisu, a zatim se prenelo na Egipat, Libiju i dalje, svakim danom postaje očito da sirijska katastrofa ima posebnu dubinu.

Jednostavno, tolika mržnja sirijskih pobunjenika prema porodici Asad - čija trenutno druga muška generacija vlada Damaskom - ne može se objasniti pukim nezadovoljstvom zbog ekonomskog i političkog položaja.

ŠTA JE PORODICA ASAD

Po poreklu iz Kardaha, sela na severozapadu Sirije, koje leži u planinskom predelu, koji se nadnosi nad glavnu luku ove zemlje Latakiju, njihov predak Sulejman al Vahiš 1927. godine promenio je prezime u al Asad, što znači "lav" na arapskom jeziku.

Pre toga, tokom Prvog svetskog rata, Sulejman je bio vođa u svom selu i poštovan, posebno nakon što je odbio napad turskih trupa koje su želele da uberu harač u ovom kraju.

1930. godine dobio je sina koga je nazvao Hafiz, koji je sa svoje strane dobio tri sina, koje je nazvao Basel, Bašar i Maher. Prvi je poginuo u saobraćajnoj nesreći, drugi je trenutni predsednik Sirije, treći je zapovednik Republikanske garde.

Godine 1966. Hafiz putem vojnog puča dolazi u vrh vlasti ove bliskoistočne republike, prvo kao ministar odbrane a zatim i kao premijer i predsednik od 1970. godine, svrgnuvši Salaha al-Džadida koristeći se nezadovoljstvom zbog poraza od strane Izraela u Šestodnevnom ratu tri godine ranije, kada je jevrejska država okupirala strateški bitnu Golansku visoravan kojom je sam Damask dospeo u domet izraelske artiljerije.

Asad je zemlju reformisao i modernizovao je koliko je to bilo moguće na Bliskom istoku. Žene imaju ista prava kao i muškarci, predsednik ne mora da bude musliman, a na vlasti je opstajao referendumima svakih sedam godina.

Umire juna 2000. godine, a nasleđuje ga srednji sin Bašar, koji je i sada zvanično predsednik.

Naizgled, sve što smo do sada o vladarskoj porodici Sirije naveli zvuči kao već viđena priča na Bliskom istoku ali i u drugim državama koje nemaju razvijeni demokratski sistem. Međutim, postoji nešto što ih izdvaja u odnosu na sve ostale slične primere.

Asadovi su Alaviti. Alaviti su mala mistična sekta unutar šiitskog islama koji je i sam nastao kao sekta, a koju već hiljadu godina proganjaju i terorišu suniti. Suniti su većina u Siriji, i čine 74% ukupne populacije. Suniti Alavite uopšte ne vide kao muslimane. Šta više, gori su im od hrišćana.

SUNITI I ŠIITI: ZAŠTO SE KOLJU I ZBOG ČEGA SE MRZE

Suniti i šiiti su dve glavne denominacije među muslimanima, a pretpostavlja se da prvi čine između 75-90 odsto a potonji 10-20 odsto sledbenika ove vere.

Istorijska pozadina njihove šizme seže do 632. godine kada je umro prorok Muhamed, što je dovelo do sukoba oko pitanja ko je njegov legalni naslednik na mestu kalifa islamske države. Suniti veruju da je to Abu Bakir, otac Muhamedove žene Ajše, dok šiiti smatraju da je prorok za ovu titulu božanskim putem odredio Aliju, svog rođaka i muža svoje ćerke Fatime.

Ovaj pomalo banalni razlog za razlaz u narednim vekovima postavio je temelje za otvaranje dubokog jaza: suniti i šiiti se danas razlikuju gotovo u svemu.

I jedni i drugi veruju da će se u jednom trenutku pojaviti Mahdi (slično judeohrišćanskom Mesiji) koji će doneti pravedno islamsko društvo. Međutim, šiiti veruju da je Mahdi već rođen, da je to Muhamed al-Mahdi koji se već preko 1.000 godina nalazi u okultaciji (živ je, ali je trenutno skriven od pogleda i nevidljiv), dok suniti veruju da će se on tek roditi, da će se zvati Muhamed i da će biti prorokov direktni potomak.

Pristup i viđenje šerijatskog prava, hadita, obreda, veneracija svetih ljudi... sve su to stvari u kojima se ova dva islamska pravca duboko razlikuju. Negde su razlike krupne, negde nisu, ali sveukupna razlika je tolika da mnogi misle da su u pitanju praktično dve različite vere. I to ne samo ako je posmatrač neutralan: sunitski islamisti i verski fundamentalisti šiite uopšte ne vide kao pripadnike muslimanske vere, već kao otpadnike i nevernike.

Alaviti su dakle verska sekta unutar verske sekte, u zemlji u kojoj su tri četvrtine ljudi suniti. Pored toga što su verska, oni su i etnička grupa, slično Jevrejima i Druzima na Bliskom istoku, koju je stvorila upravo religija.

Njihova ubeđenja radikalna su čak i za neke ostale šiite, a postoje i tajne istine u ovoj zajednici koje zna samo mala, odabrana grupa ljudi a ne svi Alaviti. Pojedini uticajni sunitski sholastičari ih karakterišu kao pagane.

Zbog svega toga, kada je jedan Alavit dospeo na čelo cele sunitske zemlje izazvao je pravi šok i nevericu, ne samo u Siriji i regionu, već i diljem sveta.

- To što je Hafiz al-Asad došao na vlast u Siriji jednako je kao kada bi "nedodirljivi" postao maharadža u Indiji, ili Jevrejin car u Rusiji - napisao je Robert Kaplan, čuveni američki novinar.

PRIRODA GRAĐANSKOG RATA

Pokolj za pokoljem, masakr koji dolazi dok se prašina prethodnog još nije slegla, brutalnost, jezivo nasilje, nesaglediva mržnja među sukobljenim stranama, nedostatak frontova već borba svuda i u svakom gradu, varošici i selu, glavna su svojstva ovog konflikta bez kraja.

Rat je počeo 15. marta pre dve godine, ali je iznenadio samo one koji nisu upućeni u gorenavedenu pozadinu i one koji ne znaju istoriju predsednikovanja Hafiza al-Asada.

Naime, Siriju je 1976. godine potresao Islamski ustanak predvođen od strane sunitskih islamista, mahom članova Muslimanskog bratstva, i trajao je sve do 1982. godine. Okončan je pokoljem, takozvanim Masakrom u Hami, gde su vladine snage pobile između 10.000 i 40.000 hiljada ljudi tokom opsade ovog grada.

I danas, Slobodna sirijska armija sastavljena je mahom od ljudi koji bi od Sirije želeli da stvore islamsku džamahiriju u kojoj vlada strogi zakon Kurana. Zapad se poigrava ovim, iz samo sebi poznatih razloga, baš kao što je radio osamdesetih godina kada je podržavao mudžahedine u ratu sa Sovjetskim Savezom u Avganistanu.

Istina, Nacionalna koalicija koja je zvanični organ opozicije je oficijalno umerena, ali među naoružanim pobunjenicima nema jedinstvene komande i niko ne zna kako će zemlja izgledati kada i ako se svrgne Bašar al-Asad.

"Kako se rat širi po obimu i brutalnosti, izgleda da je njegova najveća žrtva integritet sirijske države", ocenjuje Njujork Tajms u tekstu na naslovnoj strani.

Pojavljuju se tri Sirije - jedna na centralnom delu teritorije te zemlje koja je lojalna vladi, Iranu i ekstremističkom pokretu Hezbolah; druga na severoistoku kojom dominiraju Kurdi povezani s kurdskim separatistima u Turskoj i Iraku; i treća na severu sa sunitskom većinom koja je pod velikim uticajem islamista i boraca za džihad.

- Nije reč o tome da se Sirija topi, ona se istopila - rekao je Endru Tabler, saradnik Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku.

"Malo je verovatno da će se mnogobrojne etničke i verske grupe koje su Siriju dugo nazivale domom, vrati u Siriju i živeti jedne uz druge", navodi list.

Svakako, mržnja između ove dve islamske struje, sunita i šiita, nije vidljiva samo u Siriji. Ovog petka svet je potresla vest da je ispred sunitske džamije u Iraku detonirana bomba koja je ubila 38 ljudi. U ovoj zemlji situacij je obrnuto u odnosu na Siriju: u Iraku su ogromna većina šiiti kojima je decenijama vladao Sadam Husein, koji je sunit. U Jemenu, u kome takođe besni građanski rat samo manjeg intenziteta nego u Siriji, na vlasti je sunit koji vlada šiitskom većinom, podržan od strane Saudijaca.

Za kraj, predlažemo da pogledate video-snimak koji će vam plastično objasniti mržnju sunita prema Alavitima o kojoj smo do sada pričali. Na njemu, u severnom gradu al-Raki u Siriji, masa ljudi okružila je na trgu tri Alavita koji sede sa povezima na očima, dok se oko njih nalaze džihadisti povezani sa al-Kaidom.

Ono što sledi je hladnokrvna egzekucija Alavita zbog toga što su Alaviti, što saznajemo iz saopštenja pročitanog pre streljanja.

Pogledajte video:

(M. B.)