Više od 600.000 kuća u Srbiji ne plaća porez!

U sivoj fazi pravnog sistema danas je gotovo svaka peta kuća u Srbiji. Njihovi vlasnici na njih ne plaćaju porez na imovinu, niti o njima postoji zvanična evidencija. Ovom krugu pripada većina od oko 600.000 praznih i napuštenih objekata u našoj zemlji.

Ovo je jedan od zaključaka istraživanja o reformi poreza na imovinu, koju je uradila Fondacija za razvoj ekonomske nauke uz pomoć GIZ - nemačke organizacije za tehničku saradnju. Najveći ceh plaćaju građani, jer se zbog manjka u kasama opština i gradova nedovoljno ulaže u puteve, ulice, kanalizaciju, vodovod, pišu "Večernje novosti".

BEZ NAPLATE POREZA

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić, jedan od autora studije, napominje da je ovoliki broj objekata nevidljiv za poreski sistem posledica loše povezanosti državnih službi.

- Prirodno je da svako ko poseduje objekat, koji je priključen na struju i vodu, bude u poreskom sistemu. To je značajno za sve građane, jer se od njega finansiraju kase gradova i opština. Neke lokalne zajednice su podigle naplatu, ali reč je o manjem broju. Da bi objekti ušli u legalne tokove potrebno je objediniti baze podataka EPS, katastra, ali i rezultate kontrole na terenu - navodi Arsić.

Većina objekata, čiji vlasnici ne plaćaju porez, je prazno. Rezultati popisa stanovništva pokazali su da je svaki peti stambeni objekat u Srbiji nenaseljen. To znači da je čak 607.715 kuća i stanova neuseljeno, ali da stalne žitelje nema ni blizu 200.000 vikendica i sličnih građevina u kojima se živi samo povremeno.

Deo ovih objekata, naročito stanova u velikim gradovima, prazan je samo pred očima države. Oni su izdati, a njihovi vlasnici, osim što sve češće izbegavaju namet na imovinu, izbegavaju i porez na zakup. Na ovo upozorava udruženje podstanara "Velegrad", prema čijoj evidenciji, u republici živi više od 320.000 građana bez svog krova nad glavom.

- Smanjenje broja stanovnika i migracije čine da vlasnici sve više kuća i stanova ne mogu da nađu zakupce. Kako bi se napravio pravilan odnos, država bi trebalo da oporezuje višak stambenog prostora - kaže prvi čovek ovog udruženja Mirko Marković.

NEOPHODNO DUGOROČNO FINANSIRANJE OPŠTINA

Najveću štetu od sivih objekata trpi infrastruktura lokalnih samouprava. Iako su za poslednjih šest godina, otkako samostalno ubiraju porez na imovinu, prihodi na lokalu povećani za više od 40 odsto, veliki broj dužnika još izbegava naplatu.

- Potrebno je dugoročno rešiti pitanje finanasiranja opština - kaže prvi čovek Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović. - Nije prihvatljivo da nam centralna vlast otima novac, a istovremeno nas primorava da preko poreza na imovinu građanima gulimo kožu sa leđa.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)