Desanka Maksimović i Rastko Petrović - 115 godina od rođenja

Od 16. maja 1898. godine, dana u kojem je rođena velika srpska pesnikinja Desanka Maksimović, danas se navršava tačno 115 godina.

Povodom te godišnjice će u Vrnjačkoj Banji od ove godine svakog 16. maja na njen dan rođenja biti organizovana manifestacija "Na Desankin dan".

Maksimovićeva je rođena u Rabrovici kod Valjeva, detinjstvo je provela u Brankovini, gde je njen otac bio seoski učitelj. Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije svetske književnosti i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Posle fakulteta jednu školsku godinu je bila profesor Učiteljske škole u Dubrovniku, a predavala je i u gimnazijama u Obrenovcu i Beogradu. U Prvoj ženskoj gimnaziji (sada Peta beogradska gimnazija), gde je najčešće predavala francuski, penzionisana je najpre ratne 1943. i konačno 1953. godine.

Od 1959. je bila dopisni, a od 1965. redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Vrhunac njenog pesničkog stvaralaštva je zbirka "Tražim pomilovanje". Najčešći motivi su ljubav, mladost i vedrina, strahovi i sumnje.

Pesma "Krvava bajka", u kojoj je opevana tragedija đaka kragujevačke gimnazije, spada među najpotresnija svedočenja o zločinima u Drugom svetskom ratu.

Objavila je oko 50 zbirki pesama, pisala je i priče za decu i odrasle.

Prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu "Misao". Njene zbirke pesama su "Vrt detinjstva", "Zeleni vitez", "Gozba na livadi", "Nove pesme", "Pesnik i zavičaj", "Zarobljenik snova" i druge.

Zbirke pesama za najmlađe i mlade su "Zlatni leptir", "Reka pomoćnica", "Vetrova uspavanka", "Prolećni sastanak", "Čudo u polju", "Sunčevi podanici", "Pisma iz šume", "Patuljkova tajna" i "Ako je verovati mojoj baki".

Objavila je priče "Ludilo srca", dva romana, zbirku bajki, putopis "Snimci iz Švajcarske", dramu "Sibinjanke".

Desanka Maksimović je prevodila poeziju sa francuskog, ruskog, slovenačkog, bugarskog i drugih jezika.

Njene pesme su prevođene na više jezika, nagrađene su Vukovom nagradom, Njegoševom nagaradom, dva puta Zmajevom nagradom i mnogim drugim.

Preminula je 11. februara 1993. godine, a zimus su se navršile dve decenije od njene smrti. Vlada Srbije je 2013. godinu proglasila godinom Desanke Maksimović tokom koje se održavaju različite manifestacije, a planirano je i da bude izdata poštanska marka, kao i zlatnik i srebrnjak s njenim likom.

Nekoliko dana posle smrti pesnikinje, Vlada Srbije je donekla odluku o osnivanju Zadužbine Desanke Maksimović. Iduće godine ustanovljena je književna nagrada "Desanka Maksimović".

Spomenik Desnki Maksimović u Valjevu podignut joj je još za života, što nije odobravala.

Spomenik u Beogradu, u Tašmajdanskom parku, otkriven je u leto 2007. godine.

Filmski scenarista i književnik Miloš Parametić je pre više od godinu dana završio scenario za film o Desanki Maksimović "Tražim pomilovanje ili velika tajna", a reditelj bi trebalo da bude Milorad Milinković.

115 godina od rođenja Rastka Petrovića

Na današnji dan se navršava 115 godina od rođenja velikog srpskog pesnika Rastka Petrovića.

Rastko Petrović rođen je 16. maja 1898. u Beogradu, kao deveto dete istoričara Dimitrija i učiteljice Mileve Petrović. Bio je mlađi brat slikarki Nadežde i Zore, koje su kasnije pomagale njegovo školovanje.

Jedan je od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je, sa srpskom vojskom, prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava.

Od 1923. je u diplomatskoj službi - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. godine i sahranjeni u porodičnoj grobnici na Novom groblju u Beogradu.

Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama "Otkrovenje" najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata.

Pisao je i putopise s putovanja u Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu "Dan šesti". Ostala dela: roman "Burleska gospodina Peruna boga groma", lirska proza "Ljudi govore", putopis "Afrika", drama "Sibinjanke".

Roman "Dan šesti" smatra se jednim od najdramatičnijih i najfantastičnijih štiva u evropskoj književnosti o Prvom svetskom ratu.

Spomen-muzej Rastka i Nadežde Petrović u Ulici Ljube Stojanovavića, u Profesorskoj koloniji u Beogradu bio je otvoren za javnost 1975. godine, ali je zatvoren 11 godina kasnije zbog loših mikroklimatskih uslova i nedostatka finansijskih sredstava za temeljniju obnovu zgrade. Predmeti i umetnička dela prebačeni su u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.

Rastko Petrović preminuo je 15. avgusta 1949. u Vašingtonu.

(Telegraf.rs / Tanjug)