TEMA TELEGRAFA: Ko je sve danas vladika SPC - 2. deo (FOTO)

U poslednje vreme SPC potresaju brojni skandali u kojima su glavni akteri vladike. Zbog toga će Telegraf u narednih nekoliko dana objaviti serijal tekstova u kojima će se pozabaviti detaljima iz života svih srpskih episkopa.

Juče smo pisali o 14 episkopa čije se eparhije nalaze u Srbiji, a danas su na redu vladike takozvanog "bosanskog lobija", koji ima veliki uticaj u funkcionisanju i životu SPC.

U Bosni i Hercegovini ima pet eparhija, a pored episkopa koji njima upravljaju, ovaj lobi ima podršku i nekih drugih episkopa, o kojima ćemo pisati u trećem delu.

Episkop banjalučki Jefrem (Milutinović)

Pripada lobiju koji je predvodio Vasilije Kačavenda. Posle završene bogoslovije i monašenja odlazi na duhovnu akademiju u Moskvu, koju završava s odličnim uspehom.

Neko vreme je bio profesor u bogosloviji u Krki, a od 1980. upravlja banjalučkom eparhijom. Za njega se veže veliki rad na obnovi hramova koji su bili uništeni tokom Drugog svetskog rata od NDH.

Često ulazi u oštre rasprave sa drugim episkopima na saborima i spada u grupu vladika koji se protive dolasku pape u Srbiju.

Episkop bihaćko-petrovački Hrizostom (Jević)

Zamonašio se sa 19 godina i završio bogosloviju na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Radio je kao predavač u bogosloviji u Krki, a 1999. postavljen je za episkopa bihaćko-petrovačkog.

Za vreme rata u BiH, Alija Izetbegović ga je proterao iz svoje eparhije. Na čelo svoje eparhije vratio se tek posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Tečno govori grčki, ruski i francuski jezik.

Episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda)

Iako je razrešen dužnosti odlukom Sinoda SPC, Vasilije Kačavenda je igrao bitnu ulogu u funkcionisanju Crkve, a nekoliko puta se lobiralo da postane patrijarh.

Verovatno da ne postoji episkop u SPC za koga se veže više afera. Godinama se u javnosti o tome ćutalo, a u crkvenim krugovima se odavno znalo za nečasne radnje Vasilija Kačavende.

Povezanost s tajkunima, političarima, ubistvo bogoslova Milića Blažanovića, ogromno bogatstvo i imovina koju poseduje, blud nad bogoslovima najčešće su pominjane optužbe na račun Kačavende.

Dok su za neke pokazani jasni dokazi, a drugi ostali samo na rečima, niko ne želi da dublje istraži ove navode.

Razlog za ćutanje državnih organa leži u činjenici da je Vasilije Kačavenda bio dugogodišnji saradnik UDBE pod konspirativnim imenom Pablo i blizak prijatelj moćnih i uticajnih ljudi koji se nalaze u samom političkom vrhu Republike Srpske i Srbije.

Ipak, mediji su uspeli u poslednje vreme da raskrinkaju bludne radnje Vasilija Kačavende i pruže jasne dokaze, kao što su video i audio materijali. Crkva je, tek kada je bila saterana uza zid i pod ogromnim pritiskom javnosti, odlučila da razreši dužnosti Kačavendu.

Jedino pozitivno što mu se može pripisati je rad na obnovi hramova na teritoriji eparhije zvorničko-tuzlanske. Doduše, njegov vladičanski dvor pun je predmeta od zlata, što mu se, takođe, zameralo.

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj (Mrđa)

Već nekoliko godina mu je narešeno zdravstveno stanje i zbog toga mu je dodeljen episkop Grigorije kao pomagač. Mitropolit Nikolaj je rođen 1928, a bogoslovski fakultet je završio u Beogradu. Vlasti nisu htele da mu izdaju pasoš kada je želeo da se doškoluje u Atini.

Bio je episkop australijsko-novozelandski, a kasnije i episkop dalmatinski. U vreme građanskog rata u BiH postavljen je za mitropolita dabrobosanskog sa sedištem u Sarajevu.

U teškim uslovima uspeva da obnovi Duhovnu akademiju u Sarajevu, a u Foči je uspeo da otvori Bogosloviju. Izdao je nekoliko knjiga koje se tiču uglavnom tumačenja Svetog pisma Novog zaveta.

Episkop zahumsko-hercegovački Grigorije (Durić)

Spada u red najmlađih vladika u SPC. Zamonašen je u manastiru Ostrog 1992, a zajedno s Atanasijom Jevtićem prelazi u obnovljeni manastir Tvrdoš kod Trebinja.

Na preporuku patrijarha Pavla postao je episkop zahumsko-hercegovački 1999. godine. Vladiku Grigorija novinari često optužuju da se bavi nezakonitim radnjama, a na jednu optužbu novinaru je odgovorio veoma bahato:

Često se viđa s političkim funkcionerima iz Srbije i Republike Srpske.

Ono što je karakteristično za vladiku Grigorija je bavljenje sportskim aktivnostima, često zna da skine mantiju, zaigra fudbal, a oni koji igraju sa njim kažu da vladici nije strano da opsuje kad promaši!

Takođe, često ga viđaju bez mantije i van sportskih terena.

Nedavno je dospeo u žižu javnosti kada je izjavio "da je greška što se predsednik Nikolić izvinio muslimanima iz Srebrenice i da su se tamo klali Srbi iz Bosne sa svojim komšijama i da to nema veze sa Srbijom".

(Telegraf.rs)