Državi se elektronska narukvica isplati

Zbog zahteva EU i prepunih zatvora, povećava se broj alternativnih kazni, a procene su da jedan zatvorenik iza rešetaka dnevno košta 1.000, dok je onaj koji nosi narukvicu bar za 300 dinara jeftiniji.

Evropa je bila jasna - broj kratkih kazni treba drastično smanjiti i povećati alternativne osude. Tako će se ujedno rasteretiti domaći zatvori, koji su, uprkos amnestiji, i dalje prebukirani. Jer oko 40 odsto svih izrečenih kazni godišnje su osude do šest meseci zatvora, koje državi gutaju milione.

Na slobodi se, od novembra prošle godine, kada je počela primena Zakona o amnestiji, našlo 1.936 ljudi, ali je iza rešetaka u ovom momentu ponovo njih 7.200. Računajući i pritvor i prekršajne kazne, brojka se približila 11.000, a domaće kaznione mogu da prime maksimalno 8.000 ljudi.

Da bi uskladila propise sa evropskim zahtevima, ali i rešila problem prenaseljenosti, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde spremila je novu strategiju za izvršenje krivičnih sankcija i zakone o izvršenju sankcija u zatvorima i o alternativnim kaznama.

U Srbiji trenutno 405 ljudi izdržava alternativne kazne. Najviše ih je pod elektronskim nadzorom - 256, sledi rad u javnom interesu - 61, 39 ih je u kućnom zatvoru, 28 u kućnom pritvoru, dok je 21 uslovno osuđen sa zaštitnim nadzorom. Kad se sve sabere, od 5. januara 2010, kada je stavljena prva elektronska narukvica, do februara ove godine njih 520 bilo je kompjuterski praćeno.

Procene su da jedan zatvornik iza rešetaka državu košta oko 1.000 dinara dnevno, dok je onaj koji nosi narukvicu bar za 300 dinara jeftiniji, jer se plaća samo održavanje kompjuterskog nadzora i plate zaposlenih.

Oni koji su u kućnom pritvoru bez narukvice ili rade u javnom interesu praktično su - besplatni. S obzirom na to da je minimalna osuda kućnog zatvora s narukvicom tri meseca, mada ima dosta onih sa kaznom od pola godine do godinu, to znači da je država do sada uštedela najmanje 15 miliona dinara.

- Zakon o probaciji (alternativnim sankcijama) uvešće povereničku službu. Tako će se alternativne odvojiti od krivičnih sankcija. Za sada postoji sedam, i u planu je još sedam povereničkih kancelarija za nadzor alternativno osuđenih. Ideja je da svaki viši sud ima i svoju kancelariju - kaže Damir Joka, direktor Centra za obuku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

On objašnjava da je ova vrsta kazni predviđena za lakša dela do godinu dana zatvora, i samim tim za počinioce koji su manje društveno opasni. Kratke zatvorske kazne na koje su do sada osuđivani, skupe su za državu, a za njih neefikasne.

- Zašto bi neko ko je osuđen jer nije plaćao struju išao u zatvor, kada može kroz rad u javnom interesu da odradi to što duguje državi. To nisu kazne za povlašćene. Bolje je nekog držati na slobodi i kontrolisati, nego poslati u zatvor i kriminalni milje - dodaje Joka.

I Zakonik o izvršenju krivičnih sankcija uvodi još jednu novu profesiju - sudija za izvršenje.

- On će na profesionalan način kontrolisati izvršavanje zatvorskih kazni, poštovanje prava osuđenih, i imaće značajnog uticaja u donošenju odluka koje su na neki način benefit za osuđene - kaže direktor Uprave Milan Stevović.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)