DUŠANKA MANDIĆ: Najbolji pronalazač Evrope u lečenju ranjenika! (FOTO)

Dušanka Mandić, osnivač specijalističke ordinacije "MADU", član Srpske akademije inovacionih nauka i potpredsednik ruske Akademije za zbrinjavanje žrtava katastrofa, ideje za svoje najpoznatije izume dobila je u vreme ratnih sukoba na tlu SFRJ.

Nakon više od 70 nagrada i nekoliko stotina predavanja održanih na eminentnim skupovima lekara, dr Mandić za Telegraf priča o pomaganju ranjenicima, kao i pružanju pomoći osobama ozračenim u Černobilju, ali i objašnjava način na koji deluju njeni medicinski izumi.

- Tokom oružanih sukoba u SFRJ i SRJ bili smo u specifičnoj situaciji negativnog uticaja sankcija UN na zdravlje ljudi, pa je u okviru ograničenih mogućnosti i bez dovoljno lekova primenjivana svaka vrsta terapije koja može da pomogne pacijentu. Jedna od tih terapijskih metoda bila je i primena akupunkture s biomagnetima, čime sam u početku rešavala bolna stanja, a kasnije su tako izvlačeni i geleri iz tela ranjenika. Tako je nastao prvi patent, prvo medicinsko sredstvo - klopka za gelere.

 Tokom ratnih godina pomogli ste brojnim ranjenicima. Kako biste opisali to vreme i osećaj da toliko pomažete nekome? 

- Iz ratnih dana iskustva su dirljiva i potresna, ali uz ogromnu hrabrost i želju za oporavkom ispoljenu od strane pacijenata, zdravstvenim radnicima je ostalo samo da im se pridruže i pomognu im. Ono što je plemenit osećaj terapeuta, to je radovanje sa pacijentom kada se ostvari poboljšanje. Pacijent je uvek najzainteresovaniji za uspešnu terapiju, a terapeut je odmah iza njega, uz podršku i zajedničko radovanje.

 Osim ranjenicima u ratu, pomagali ste i osobama s posledicama katastrofe u Černobilju, od koje je prošlo tačno 27 godina. Kakva su vaša iskustva iz tog vremena?

- Žrtve Černobilja koje sam tretirala uglavnom su bili stručnjaci koji su, u cilju smanjenja posledica nuklearne katastrofe, bili u situaciji da hodaju po radioaktivnoj podlozi, zbog čega su dobili promene na krvnim sudovima nogu, slične opekotinama, što je uzrokovalo slabiju ishranu tkiva. Tako nastale rane zbog slabije ishrane tkiva , tj. zbog radioloških opekotina su tretirane unipolarnim magnetskim poljem, što je ubrzavalo oporavak zdravih ćelija. Uspomene vezane za ovaj period su veoma lepe, ljudski tople s velikim uzajamnim uvažavanjem i razumevanjem.

 Patenti koje ste razvili: zakrivljena savitljiva magnetna traka i površinski unipolarno orijentisana elastična magnetna traka - kako funkcionišu?

- Oba patenta, oba medicinska sredstva, a sada već i patentno zaštićeni treći patent, zasnovani su na jednoj od tri centralne sile u prirodi: permanentnom magnetskom polju, po kvalitetu istom kao zemljino magnetsko polje sa orijentacijom jednim polom ka površini tela, čime se ostvaruje mogućnost dubinskog delovanja uz umerenu jačinu magneta. Na taj način se deluje stimulativno na zrele, zdrave ćelije da se efikasnije i brže obnavljaju.

 Koliki je procenat uspeha u lečenju?

- Najčešće se leče bolesti koštano-zglobnog sistema, gde je uspešnost u terapiji 67-69%, a zatim bolesti krvnih sudova gde je uspešnost u terapiji 30-40%. Kod vađenja stranih gvožđevitih tela oko 60% se izvuče na površinu u vremenskom periodu od 4,5 meseca.

 Koliko je jednostavno primeniti novi izum u sredini koja je, poput naše, često konzervativna i zatvorena?

- Novi izum je veoma komplikovano dovesti do zvaničnog nivoa priznanja medicinskog sredstva i nove metode lečenja. Procedura je trajala i za prvo i za drugo medicinsko sredstvo po 5 godina, ali je nakon stavljanja istih u promet iznenađujuće bilo da je trebalo još tri i po godine da se dozvoli primena istih u okviru lekarske delatnosti.

 Osvojili ste veliki broj medalja i priznanja, uključujući i nagradu na godišnjoj Skupštini Udruženja pronalazača Evrope, održanoj u okviru 41. Međunarodnog sajma pronalazača u Ženevi, od 9. do 14. aprila 2013. Ipak, čini se da široj javnosti u Srbiji niste mnogo poznati....

-Do sada sam osvojila vi[e od 70 nagrada i priznanja, uključujući i najnoviju Nagradu za dugogodišnji uspešan pronalazački rad, uručenu na godišnjoj Skupštini Udruženja pronalazača Evrope. Ova nagrada se jedanput godišnje dodeljuje jednom pronalazaču Evrope. U sopstvenoj zemlji sam dovoljno poznata, istina, nisam dovoljno priznata zbog toga što je ono čime se ja bavim novo u medicini, pa je potrebno da prođe određeno vreme da bi se široko usvojilo.

 Kako se zbog toga osećate?

- Kako u zdravstvu nije dozvoljeno reklamiranje ni pravih metoda, ni pravih lekova (reklamiraju se pomoćna lekovita sredstva kao lekovi, a većina ljudi ne pravi razliku, pa misli da su to pravi lekovi), to se informacija o novim metodama lečenja može najbolje plasirati u okviru dodiplomske i postdiplomske edukacije lekara ili u okviru naučnih informacija kroz razne medije. Meni lično ne smeta što to nije šira javna informacija, ali mi smeta što nema dovoljno želje da se stručna lica obrazuju za kvalitetniju pomoć pacijentu.

 Na osnovu Vašeg višedecenijskog iskustva, koliko je pripadnost nekoj partiji značajna za uspeh pojedinca u Srbiji?

- Medicinska nauka i rad u okviru zdravstvene zaštite ne nosi sa sobom obavezu bilo kakvog rasnog, etničkog, geografskog, nacionalnog, političkog, verskog ili bilo kog drugog opredeljenja. Ovaj deo humanitarne delatnosti je nezavisan od svih ovih uticaja ukoliko ga sprovodi prava osoba. Nadam se da je ta nezavisnost uticala i na moj rad.

 Radite u Srbiji, ali i mnogo putujete po inostranstvu. Na osnovu Vašeg iskustva, gde je lakše raditi?

- Definitivno ostajem u Srbiji, gde su bili moji preci i gde su moji potomci, a u inostranstvu mogu biti samo gostujući profesor ili stručnjak koji ih uči i pomaže im. Nakon toga se svakako uvek vraćam u Srbiju. Svakako mi je želja da ovo znanje i primena nove tehnologije u medicini ostanu sa sedištem u Srbiji.

 Imate li, s obzirom na nagrade i priznanja iz celog sveta, bilo kakvu podršku od države Srbije u svom radu?

- U Srbiji nemam organizovanu podršku za svoj rad. Imam podršku meni i zajednici značajnih pojedinaca -  profesora na Medicinskom fakultetu i lekara širom Srbije, što je, u suštini, od najvećeg značaja. Nemam objašnjenje zašto je izostala bilo kakva podrška države, tj. organizovane i planirane zdravstvene zaštite s obzirom na to da metoda obezbeđuje dokazano brže i efikasnije rezultate lečenja za određene bolesti.

 Putovali ste i po zemljama zapadnog i istočnog sveta. Da li je to što potičete iz Srbije nekada bio problem u komunikaciji sa strancima?

- Civilizovani ljudi, posebno naučnici, uglavnom se uzdržavaju od negativnih komentara o poreklu drugog stručnjaka, pa tako i u inostranstvu prema nama. Ipak mora se napomenuti da nisu svi isto odreagovali. Veoma su prijatna iskustva gde sam se osećala kao među svojima iz Moskve, Barselone i Ženeve, pa delimično i iz Hanovera. Ono što je najvažnije u međusobnim kontaktima, to je da nakon razgovora sagovornici ponesu daleko bolje utiske o Srbiji nego pre početka razgovora.

(M. Stojanović)