SRBIJO, PLAČI: Diplomirani ekonomista iz Kragujevca (64) završio u narodnoj kuhinji, do penzije ga deli još 10 meseci!

Diplomirani ekonomista iz Kragujevca Milorad Petrović (64) završio je u narodnoj kuhinji! On je zvanično zaposlen u propaloj JKP "Niskogradnja", zbog čega nema pravo na narodni kazan, već mu karticu za uzimanje hrane pozajmljuje prijatelj, bivši radnik "Zastave".

On je na narodnoj kuhinji nakon što je prošle jeseni gradska vlast ugasila "JKP Niskogradnja" zbog nagomilanih dugova. Petrović je radio u odeljenju za planove i analize. Od jesenas se veći deo radnika, njih oko 230, zaposlio u drugim komunalnim preduzećima. Skoro 80 radnika nema kuda, a Milorad je jedan od njih. Do penzije ga deli 10 meseci. Njih treba preživeti bez novca za hranu, lekove, stanarinu...

Milorad kaže da se hrani zahvaljujući dobrim ljudima, kolegama i prijateljima s fakulteta.

- Moj drug, žrtva kao i ja, ostao je bez posla u "Zastavi", daje mi karticu za narodnu kuhinju. Jednog dana ode on, jednog ja. Delimo taj jedan obrok. Ja sam dijabetičar, pa mi odgovara što u hrani iz narodne kuhinje jedva da ima masnoće. Koleginice iz "Niskogradnje" ponekad me pozovu na kafu, pa mi pošalju kuvani pasulj za nekoliko dana. Za Vaskrs mi je drug koji živi na selu poslao 50 jaja, 10 sam ofarbao, a ostalo čuvam da jedem kasnije - objašnjava diplomirani ekonomista, noseći u kesi kanticu za hranu koju će uzeti u narodnoj kuhinji.

Milorad insulin uzima četiri puta dnevno. Nedavno mu je ugrađen drugi bajpas. Na terapiji je zbog visokog krvnog pritiska, lošeg rada bubrega i srca. Ima recepte za devet lekova. Pije ih ako uspe da ih kupi.

- Kada nemam para za lekove, prodajem upola cene tračice za aparat koji meri šećer u krvi. Od toga kupim lekove za bubrege, srce. Šećer merim besplatno u Domu zdravlja. Prodao sam regal i mašinu za veš. Ostale su mi još samo uspomene, majčini ručni radovi i dedina rezbarija - nabraja diplomirani ekonomista.

Milorad živi sam u iznajmljenoj sobi. Razveden je. Ima sina koji živi u Beogradu i pomaže mu koliko može. Objašnjavajući kako je stigao do narodnog kazana, ovaj čovek za sve krivi propast firme u kojoj je radio.

- U "Niskogradnji" sam radio 35 godina, podizao sam je. Celi radni vek sam uložio u nju. Znam da grad nema para, ali kako ima za koncerte i fudbalske klubove, a nema za radnike komunalnog preduzeća koje nismo mi upropastili? Oni s najboljim vezama dobili su posao u drugim komunalnim preduzećima, a ostali su najstariji koji nikome ne trebaju - zaključuje Petrović.

Diplomirani ekonomista nema ni karticu za narodnu kuhinju, ali ima člansku za Zajedno za Šumadiju, odnosno URS. To mu nije pomoglo.

(M. M.)