PORAZNA STATISTIKA: Srpski đak napravi i po 125 izostanaka, odsustvuje mesec dana iz srednje škole!
Prvi put u istoriji našeg školstva, ovog proleća predstavljeni su podaci o inspekcijskom pregledu ustanova obrazovanja u Srbiji. A podaci su, blago rečeno, zabrinjavajući.
Ogroman broj opravdanih izostanaka, veliki broj neopravdanih, nekoliko desetina hiljada učenika koji su pali na popravni ispit i preko pet hiljada “ponavljača“ – bilans je stanja do kog je inspekcija došla.
Iako i među osnovcima vlada trend izostajanja sa nastave, srednjoškolci su u tome postali pravi šampioni.
Prema podacima Ministarstva prosvete, prosečan broj izostanaka koje su pravili učenici tokom prošle školske godine bilo 73,4 opravdana i 9,1 neopravdanih izostanaka. Međutim, ova prosečna brojka ne predstavlja realno stanje u školama. Dok postoje retke škole u kojima učenici redovno dolaze na nastavu, u pojedinim školama broj izostanaka po učeniku ide i preko 120.
Tako na primer, direktor Elektrotehničke škole “Rade Končar“ iz Beograda Momčilo Stojanović kaže da na tokom školske godine učenici njegove škole naprave po 125 izostanaka. To je skoro mesec dana odsustvovanja sa nastave. Iako smatra da je to jako mnogo, Stojanović kaže da mnogo veći problem predstavljaju neopravdani izostanci.
- Do 25 neopravdanih izostanaka dobijaju se ukori razrednog starešine, i to su više disciplinske opomene. Tek sa 35 neopravdanih izostanaka pokreću se disciplinske mere – kaže Stojanović.
Veliki broj izostanaka vodi nepraćenju nastave, neučenju i gubljenju bitke s gradivom, pa se tako dogodilo da je prošle godine na popravni ispit palo 22.687 učenika, što je 8,5 odsto od ukupnog broja učenika. Razred je ponavljalo čak 5.153 učenika, nedavno je podsetio Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.
Direktor Petnaeste beogradske gimnazije Božidar Zejak smatra da smo svi pomalo “kumovali ovom trendu“. On kaže da tu ima svega, od “zanimljivog“ gradiva do raznih kombinatorika.
Veliku odgovornost snose i lokalni Domovi zdravlja koji učenicima izdaju opravdanja za izostanke. Direktori škola na ovaj problem kažu: "To je stvar lekarske etike. Mi radimo svoj deo posla, a oni neka rade svoj".
Mere kažnjavanja izgleda da ne pomažu, a pedagozi smatraju da je najbolje rešenje još uvek razgovor nastavnika s roditeljima koji će dalje naći način da usmere svoje dete.
Pored izostanaka iz škole, svake godine sve je problematičnije i ponašanje učenika koji su okrenuti nasilju.
O tome govori i podatak da je tokom prošle školske godine izrečeno 47.248 vaspitnih mera, 17.604 disciplinsko vaspitnih mera, kao i da je 264 učenika isključeno iz škole.
(M. B.)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Lana Milanović
Pre svega nastavni plan i program je nenormalno dosadan, nema pridobijanja znanja na zanimljiv način, mali broj škola ima odgovarajuće kabinete za biologiju,hemiju,fiziku i slično.. Gradivo je suvoparno, profesori često jako zahtevni, kao što su predhodni napisali kao da ćemo imati nešto od toga. Nema pridobijanja znanja i iskustva kroz razne sekcije i radionice,niko ne podržava talente. Deca gube motivaciju i onda očekuju da trče u školu,naravno da ne,lepše je šetati po Kalemegdanu
Podelite komentar
LAVINIJA
SVAKOME KO SE CUDI DODELILA BIH KOMPLET KNJIGA ZA BILO KOJI RAZRED DA POGLEDA.POTOM BI BILO LEPO DA SE NEKAKO ZAVIRI U NASTAVU.ONAJ KO NE BI BIO ZGROZEN I ZAPANJEN JE SIGURNO NEKO KO VEC FUNKCIONISE TAKO STO KONZUMIRA NEKU SUPSTANCU ZA BOLJE VARENJE SOPSTVENOG ZIVOTA.DECA KOJA REDOVNO UCE SU NESRECNA.PREOPTERECENA PODACIMA A IZ SKOLA IZLAZE NESPREMNA ZA ZIVOT I TAKORECI NEPISMENA .DECA IZOSTAJU DA BI NEKAKO POTIGLA DA ODGOVORE NA KRETENSKE ZAHTEVE STAVLJENE PRED NJIH!
Podelite komentar
Marina Marković
Mnogo im je dozvoljeno i danasnja deca su mnogo razmazena..
Podelite komentar