HRISTOS VOSKRESE: Pravoslavni hrišćani danas slave dizanje Boga iz mrtvih! (FOTO) (VIDEO)

Mir božiji, Hristos Voskrese! Svim pravoslavnim vernicima portal Telegraf.rs  želi srećan Vaskrs.

Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Vaskrs, najveći hrišćanski praznik. Trećeg dana od kada je razapet na krst, Gospod Isus Hristos vaskrsao je iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život.

Crkvenim zvonima, litijom i prvom molitvom pred zatvorenim vratima Hrama svetog Save na Vračaru u ponoć je počelo obeležavanje Vaskrsenja Hristovog, događaja kojim je počela novozavetna istorija čovečanstva.

Patrijarh srpski Irinej služi vaskršnju ponoćnu liturgiju u Hramu svetog Save, a liturgiji pored velikog broja vernika, priustutvuju premijer Ivica Dačić, savetnik predsednika Republike Oliver Antić, državni sekretar u MUP-u Vladimir Božović, direktor Kancelarije za vere Mile Radojević, princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i predstavnici verskih zajednica.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.

Prema odlukama Nikejskog sabora koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle proleće ravnodnevnice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Vaskrs je pokretan praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja.

Po crkvenom učenju, Isus Hristos je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju, zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Ovaj praznik spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikad ne pre. Najranije, po novom kalendaru, Vaskrs može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.

Za Vaskrs su, takođe, vezani lepi običaji u našem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak, goreći na ognjištu, daje posebnu čar Božićnoj noći, tako i Vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji su darovani.

Na današnji praznik vernici se pozdravljaju sa "Hristos Voskrese" na šta se odgovara sa "Vaistinu Voskrese". Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Ovo je i omiljeni dečiji praznik, jer su prethodnih dana pomagali svojima mamama i bakama u farbanju jaja, a danas će moći da se zabave i takmiče čije je jače. Običaj je da domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Takođe, običaj je da se na Vaskrs prvo jede kuvano vaskršnje jaje, pa onda sve ostalo.

Takođe u srpskoj tradiciji postoji i običaj da za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu. Takođe, ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje, a decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.

(Telegraf.rs)