BRAVO: Srpski naučnici rešavaju problem privlačenja tri tela

Izvanredno otkriće dvojice fizičara iz Beograda odjeknulo je celim svetom, ali srpsku naučnu zajednicu muče teškoće zbog lošeg upravljanja i nedostatka novca, navedeno je u analizi provajdera onlajn vesti i istraživačkog centra za Balkan, Tursku i kavkaske zemlje Oservatorija Balkani e Kavkaso (OBC).

U svetu nauke, gde su neki problemi znatno jednostavniji nego u svetu međuljudskih odnosa, već je odavno poznato šta se dešava kada se dva tela privlače, tačnije rečeno, još od 1687, kada je Njutn otkrio zakon univerzalne gravitacije, objavljen u njegovom radu "Principia matematika".

PROBLEM TRI TELA

Ta Njutnova rasprava, međutim, skriva enigmu koja je fascinirala umove fizičara tokom poslednja tri veka. Njutn u najvećem delu svoje prve knjige tvrdi da zakon gravitacije može jedino da objasni interakciju između dva tela. Za velike naučnike i kasnije generacije fizičara i dalje, međutim, predstavlja misteriju šta se dešava kada su u interakciji tri ili više tela (na primer, Zemlja, Sunce i Mesec).

Ta enigma, poznata kao "problem tri tela", jedna je od najstarijih u istoriji fizike i danas je od vitalnog značaja.

Bolje razumevanje uticaja gravitacionog privlačenja tri ili više nebeskih tela omogućilo bi, naime, precizno definisanje orbite njihovog kretanja i time i razumevanje funkcionisanja planetarnog sistema. Od vremena Njutna otkrivene su tri takozvane "porodice" periodičnih rešenja, ali su one parcijalne i približne i ne pokrivaju sve aspekte tog kompleksnog problema, navedeno je u analizi OBC, sa sedištem u italijanskom mestu Roveneto.

Pre nekoliko nedelja se, međutim, situacija promenila kada su srpski naučnici otkrili 13 novih "porodica", čime je "problem tri tela" više nego ikada približen konačnom rešavanju.

Taj izvanredan napredak zasluga je dvojice istraživača sa beogradskog Instituta za fiziku − Milovana Šuvakova, stručnjaka za atomsku fiziku i Veljka Dmitrašinovića, koji radi na radijacijskim i numeričkim simulacijama.

Vest o njihovom otkriću munjevito se prenela među najznačajnijim svetskim naučnim zajednicama i posle zvaničnog predstavljanja u SAD, taj naučni rad objavljen je u najuglednijem časopisu iz oblasti fizike "Phisical Rewiew Letters".

Apsurdno je i ujedno deprimirajuće da pojedinosti tog istraživačkog rada, koji je već prostrujao svetom, mogu da ostanu nepristupačne srpskoj naučnoj zajednici.

VLADA NE ULAŽE DOVOLJNO U NAUKU

Početkom aprila su, naime, pojedini značajni svetski izdavači naučnih dela, među kojima i "Oxford University Press", odlučili da ponište pristup srpskih istraživačkih instituta glavnim akademskim bazama podataka koje prikupljaju članke, objavljene u najznačajnijim međunarodnim naučnim časopisima. Ta odluka očigledno je doneta na osnovu toga što srpsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije nije uplatilo pretplatu za 2013. godinu.

Bez obzira na tehničke razloge tog incidenta, ograničavanje mogućnosti korišćenja pojedinih značajnih akademskih publikacija predstavljaće problem za različite kategorije korisnika. Najviše će biti pogođeni pojedini naučnici i istraživači koji mogu ostati bez saznanja o najnovijim dostignućima iz njihove oblasti istraživanja. To će, međutim, takođe pogoditi razvoj srpskog tehnološkog sektora i naročito sektora na polju takozvanog "kognitivnog kapitalizma", odnosno oblasti kreativnosti koja u velikoj meri zavisi od držanja koraka s naučnim progresom. Na kraju, takva situacija će naneti štetu studentima mnogih univerziteta u Srbiji, ukazano je u analizi.

Milovan Šuvakov je istakao da je problem finansiranja nauke u Srbiji hroničan, jer su ulaganja u tu oblast ispod svih standarda. On je u intervjuu za list "Vreme" rekao da u Srbiji, ukoliko se situacija ne promeni, već za nekoliko godina neće biti nikakvog naučnog istraživanja vrednog pomena.

Na pitanje kako može biti rešena srpska verzija "problema tri tela", odnosno, interakcija između naučnog sektora, državnih fondova i vlasti, Šuvakov je dao svoj lek − putem povećanja budžeta za naučna istraživanja i ukazivanja novčane pomoći mladim istraživačima voljnim da rade u timovima, kao i povratkom talenata koji su napustili zemlju.

Taj lek, međutim, rizikuje da ostane samo dobra namera jer, bez obzira na donošenje strateških dokumenata tokom nekoliko proteklih godina koja pridaju fundamentalni značaj naučnom razvoju za progres društva u celini, Vlada Srbije i dalje ulaže najviše 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda u nauku. Mada je to u skladu sa ostalim balkanskim zemljama (od 0,2 odsto BDP u Albaniji, do 1,86 odsto BDP u Sloveniji), ta cifra je mnogo niža od proseka u zapadnoevropskim zemljama koji, prema podacima Svetske banke, iznose oko dva odsto BDP.

Sedamdeset godina od smrti Nikole Tesle, genijalnog izumitelja koga Srbi smatraju nacionalnim simbolom, ostaju večne njegove reči : "Ljudski razvoj i progres su od najvećeg značaja za čovečanstvo i krajnje zavise od naučnih otkrića", zaključeno je u analizi OBC.

(Telegraf.rs / Tanjug)