33 GODINE OD TITOVE SMRTI: Istine i zablude o večitom predsedniku SFRJ (FOTO)

Dana 4. maja se navršava 33 godine od smrti doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i lidera jugoslovenskih komunista Josipa Broza Tita. Drug Tito i za mnoge "voljeni maršal" umro je 4. maja 1980. u Kliničko-bolničkom centru u Ljubljani, a četiri dana kasnije na njegovu sahranu je došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je nesumnjivo izuzetan ugled u svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

U unutrašnjoj politici ostavio je ustrojstvo koje se se na kraju pokazalo kao neodrživo - Ustav iz 1974. godine, a specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina pokazao se kao nerešiv problem kada se raspao Savez komunista Jugoslavije.

Malo koja osoba toliko je slavljena za vreme života i toliko kleveta posle svoje smrti kao što je to bio Tito. Ipak, čini se da sve vezano za njega i dalje predstavlja senzaciju, a brojna pitanja i danas su prekrivena "velom tajni".

Telegraf  Vam otkriva neke od njih:

Prva zabluda koja se vezuje za nekadašnjeg predsednika SFRJ jeste datum njegovog rođenja. Iako se gotovo vek slavio 25. maja, Tito je zapravo rođen 7. maja. Taj "nesporazum" oko datuma rođenja, objasnili su njegovi biografi činjenicom da je Josip Broz za vreme svog dugogodišnjeg revolucionarnog rada bio prisiljen da se služi lažnim papirima i dokumentima, pa je tako i u jednom vojničkom dokumentu austro-ugarske vojske zabeleženo da je rođen 25. maja. Rođendan je ostao, pa ni sam Tito nije želeo da se taj datum menja kad ga je narod već prihvatio.

Sledeće pitanje jeste pitanje Titovih saradnika. Svako ko je gledao televiziju i čitao novine u to vreme znao je sa kim je Broz sarađivao. Iz materijala koji je video dan nakon što je otvorena čuvena "Soba tajni" utvrđeno je da je Tito s Rankovićem i Đilasom imao najbliži mogući odnos koji se ne zasniva samo na istorijskim pričama. Na 80 odsto svih Titovih snimaka iz vremena kad su oni bili aktuelni, bilo na Brionima, Belom dvoru ili zvaničnim sastancima, oni su bili prisutni. Tito je s njima provodio i privatno i službeno vreme.

Često pominjano i neistraženo do kraja je i Titovo učešće u svetskoj politici. Koliko je ono bilo jako govore i spekulacije o Titovom učestvovanju u Španskom građanskom ratu. Da li je Tito učestvovao ili ne? Broz je za vreme španskog građanskog rata bio vođa specijalne jedinice sovjetske tajne službe NKVD za likvidiranje trockista i drugih komunista koje je Staljin stavljao na listu za odstrel, na kraju su istražili istoričari.

O angažovanju u svetu za vreme života govore i optužbe koje je i posthumno primao. Londonski “Tajms” je pre nekoliko godina pisao da novi dokazi sugerišu da je ubistvo bivšeg švedskog premijera Ulofa Palmea 1986. u Stokholmu deo “Titove zavere”, pri čemu je podsetio da je Tito umro 1980. Boža Spasić, koji je 80-ih godina bio šef jugoslovenskog tima SDB za specijalne operacije u inostranstvu, ocenio je tada da su te optužbe “notorne gluposti”.

Najveća tajna - tajna Titovog sefa. Možda najviše pažnje javnosti izazvalo je nedavno otvaranje Titovog sefa. Šta je sve pronađeno i da li je svo bogatstvo pripadalo Titu?

U sefu je pronađeno 30 kilograma zlata, ordenje, brilijanti i devize. Međutim, dvadesetak dana kasnije otkriveno je da zlato i ordenje koje je zatečeno u sefu Josipa Broza pripada dinastiji Karađorđević! Naime, nakon puča 27. marta 1941. izvesna količina zlata Kraljevine Jugoslavije izneta je iz Beograda, a oko 40 kilograma zlata zakopano je u blizini manastira Ostrog. Međutim, komunisti su ga nakon rata otkopali i odneli, o čemu postoje pisani tragovi u arhivu u koje je Telegraf imao uvid.

Takođe, pored pitanja zlata, za koje se veruje da pripada Karađorđevićima, brojne spekulacije i oko toga - šta je to najvrednije od Titove zaostavštine počele su još prošle godine. Telegraf je tada svojim čitaocima predstavuio listu top 5 najvrednijih stvari oko koje naslednici nekadašnjeg predsednika SFRJ vode raspravu. To su: Kamen s Meseca, Ručni sat “Patek Filip”, Kozačka sablja, Komandna sablja plemena Tuarega, Orden Suvorova.

Najzanimljivije fotografije iz života Josipa Broza Tita možete pogledati ovde.

(M. B.)