POMILOVANJA U RS: Dodik ni po babu ni po stričevima!

Tokom svojih mandata od 1999. godine do kraja prošle godine šest predsednika Republike Srpske pomilovalo je ukupno 686 osuđenih na pravosnažne zatvorske kazne u toj državi.

Najmilosrdniji su bili Mirko Šarović, koji je pomilovao 240 osuđenih, i Dragan Čavić, koji je pomilovao 222 njih.

Nikola Poplašen je pomilovao 109 osuđenika, Rajko Kuzmanović 66, Milan Jelić njih 44, a Milorad Dodik petoricu.

Detaljne statističke podatke o pomilovanjima za vreme mandata Poplašena i Šarovića objavile su "Nezavine novine" uz napomenu da za 48 pomilovanja nisu dobili informacije o vrsti kazne koju je osuđeni dobio, pa nisu ni uvršteni u statistiku.

Poplašen je tako od izdržavanja zatvorske kazne "spasao" po trojicu za ubistvo i za ubistvo iz nehata, zatim dvojicu za ubistvo na mah.

Od izdržavanja zatvorske kazne za zloupotrebu službenog položaja i ovlašćenja oslobodio je dvojicu osuđenih, za tešku krađu četvoro, a za falsifikovanje isprava trojicu.

Poplašen je pravosnažnu presudu zamenio uslovnom dvadesetak puta, i to, među ostalim, za jedno ubistvo iz nehata, dve krađe i šest falsifikovanja isprava. Delimično je oslobodio jednog za silovanje, jednog za ubistvo na mah, troje za tešku krađu i za jedan pokušaj ubistva.

Poplašen je pravosnažnu kaznu zamenio blažom desetak puta, i to, između ostalog, za dva razbojništva, jednu tešku krađu, jedno ubistvo iz nehata i dvojici osuđenih za saobraćajne nesreće.

ŠAROVIĆ OSLOBODIO 53 OSUĐENIH ZA UBISTVO

Njegov naslednik na funkciji predsednika Mirko Šarović od daljeg izdržavanja kazne oslobodio je 18 osoba. Među njima, petoricu je oslobodio za ubistvo, jednog za ubistvo iz nehata, dvojicu za krađe i jednog za razbojništvo. On je, takođe, 78 osuđenika pravosnažne zatvorske kazne zamenio uslovnim, među kojima su kazne za po dva ubistva i ubistva iz nehata, jednu tešku krađu, tri falsifikovanja, jedno učestvovanje u tuči, kao i jedna kazna za prevaru.

Šarović je 53 osuđenika delimično oslobodio izdržavanja kazne za ubistvo, među kojima je Đorđe Ždrale, koji je pred Sudom BiH osuđen na 20 godina zatvora za ubistvo Ljubiše Savića Mauzera. Među delimično oslobođenim su i četvorica za ubistvo iz nehata i dvojica za ubistvo na mah. Zanimljivo je, takođe, da je jedno lice delimično oslobođeno kazne za zapostavljanje deteta.

Preostalu kaznu zatvora Šarović je uslovnom kaznom zamenio dvanaestorici osuđenika, i to trojici za krađe, jednom za utaju poreza i dvojici za saobraćajna dela.

PROCES POMILOVANJA

Prema zakonu iz 2006. godine, postupak pomilovanja počinje molbom za pomilovanje Ministarstvu pravde RS, koja se može podneti nakon pravosnažne sudske presude. Osuđeno lice koje se nalazi na izdržavanju kazne molbu dostavlja preko ustanove za izvršenje krivično-pravnih sankcija. Uprava je dužna pri dostavljanju molbe Ministarstvu da priloži izveštaj o fizičkom i psihičkom stanju, psihološkom profilu i ponašanju osuđenog lica.

Ministarstvo o molbi obaveštava upravu ustanove za izvršenje krivično-pravnih sankcija i sud koji je vodio prvostepeni krivični postupak, i od njih traži informacije koje mogu biti značajne za sastavljanje izveštaja o molbi. Ovi organi obavezni su bez odlaganja da dostave podatke i informacije koje je zatražilo ministarstvo, a mogu da dostave i druge podatke koji mogu da budu značajni za odlučivanje o molbi.

Uz dostavu podataka, organi dostavljaju i svoje obrazloženo mišljenje o pomilovanju, sa posebno naznačenim razlozima za i protiv pomilovanja.

Nakon ovoga, ministarstvo dostavlja predsedniku RS molbu zajedno sa izveštajem i obrazloženim predlogom Ministarstva pravde za odluku o pomilovanju. Radi efikasnog postupanja po molbi, ministar pravde RS osniva komisiju za pomilovanja.

(Telegraf.rs / Izvor: Nezavisne novine)