Na skeli mesečno pogine tri radnika

Poginuli radnici pri kopanju rova kada se na njih odronila zemlja. Zaposleni u EDB preminuo od strujnog udara. Na graditelja pala metalna oplata i ubila ga... Ukupno je 26 ljudi prošle godine poginulo na radnom mestu, a još 13 je preminulo u bolnici od zadobijenih povreda.

To znači, u proseku, skoro troje mesečno.

Prema podacima dostavljenim "Novostima" iz Inspektorata rada, najkritičnija je bila 2004, kad je zabeleženo čak 58 smrtnih povreda (više nego jedna nedeljno). Dve godine kasnije bilo ih je 54, a 2008. godine - 42. Crne brojke upalile su lampice, pa je od 2009. broj smrtnih ishoda u padu. Ali ne i broj povreda, koje premašuju hiljadu godišnje! Inspektori rada izvršili su lane 1243 inspekcijska nadzora zbog povređivanja i smrti.

- Čak 84 odsto svih povreda dogodilo se u građevini i industriji, a smrtno stradali su bili muškarci, od kojih je dve trećine staro između 46 i 60 godina - kaže Dragoljub Peurača, direktor Inspektorata rada.

Povrede se najčešće dešavaju na teškim fizičkim poslovima, u 88 odsto slučajeva u prvoj smeni.

Više od trećine pogine na poslu tako što padne sa visine, a otprilike četvrtinu ubije strujni udar. Ima i onih koje ubiju pokretni delovi mašina ili neki predmet koji padne s visine. Jedan broj se utopi, a neki stradaju i od eksplozije. U Inspektoratu još kažu da, uprkos uvreženom mišljenju da mahom stradaju angažovani "na crno", 80 odsto stradalih ima zasnovan radni odnos.

Pošto od poslodavaca retko dobijaju adekvatnu zaštitnu opremu, šlem i zaštitni opasač, to, kao i rad u neobezbeđenim iskopima ili na visini, može biti fatalano. Na spisku najugroženijih zanimanja su: NK radnici, armirači, tesari, zidari, vozači viljuškara i teretnjaka, automehaničari, pomoćni radnici, elektromonteri, bravari, zavarivači.

Milinko Popović, iz Granskog sindikata građevinarstva ASNS, tvrdi da je broj povreda za 15-20 odsto veći od zvanične statistike, jer poslodavci ne prijavljuju sve povrede, da ne bi bili sankcionisani.

- Veliki broj štedi isključivo na radnicima. Ako treba da kupe 10 šlemova, kupe tri. Čizme i rukavice su lošeg kvaliteta. Zaposleni "na crno" često dogovore samo dnevnice, pa rade u svojim patikama - kaže Popović.

Najosnovnija zaštitna oprema, inače, košta oko 5.000 dinara.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)