OTKRIVAMO: Nestalo zlato Kraljevine Srbije godinama bilo u Titovom sefu!

Kada je pre dvadesetak dana, a nakon više od 30 godina, komisija u sastavu Oliver Antić, Milorad Simić i Nenad Jevremović otvorila sef Josipa Broza Tita, nađeno je 30 kilograma zlata i oko 150 predmeta s dragim kamenjem porodice Karađorđević.

Reč je o zlatu Kraljevine Jugoslavije i porodice Karađorđević koje je "nestalo" nakon Drugog svetskog rata, saznaje Telegraf.rs!

Nakon puča 27. marta 1941. izvesna količina zlata Kraljevine Jugoslavije izneta je iz Beograda, a oko 40 kilograma zlata zakopano je u blizini manastira Ostrog. Međutim, komunisti su ga nakon rata otkopali i odneli, o čemu postoje pisani tragovi u arhivu u koje je Telegraf imao uvid.

- Kada je otvoren Titov sef i u njemu pronađeno oko 30 kilograma zlata i preko 150 predmeta s dragim kamenjem, odmah se posumnjalo da je to zlato porodice Karađorđević. Na to je ukazivalo više predmeta koji su pronađeni u sefu, za koje se tačno zna da su pripadali Karađorđevićima, kao što je zlatni orden Kraljice Marije ukrašen brilijantima, lično njoj dodeljen - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ovde je reč uglavnom o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi.

Da je zlato koje je pronađeno u sefu Broza zaista blago dinastije Karađorđević govori i odluka predsednik Srbije Tomislava Nikolića da vrati orden kraljice Marije porodici. Orden će se na njenoj sahrani u Oplencu 26. maja naći ispred kovčega s njenim zemniim ostacima.

Takvu odluku predsednika saopštio je njegov savetnik Oliver Antić na dočeku posmrtnih ostataka kraljice Marije u Dvoru.

Advokat Jovanke Broz Toma Fila kaže za Telegraf da sve dok ne stigne zvanična izjava tročlane komisije šta je zapravo pronađeno u Titovom sefu, biće nagađanja. Fila dodaje da zlato i "Karađorđevićeva zvezda" sigurno nisu njegove lične zaostavštine.

- Sačekajmo zvanične izveštaje komisije, da zaista vidimo šta se nalazi u tom sefu. Čuo sam da je nađena izvesna količina zlata, kao i Karađorđeva zvezda ,što sigurno nije lična zaostavština Josipa Broza. Vrlo je moguće da ono pripada ili državi ili porodici Karađorđević - kaže Fila, koji poziva nadležne da što pre izađu u javnost s tačnim podacima šta je pronađeno u sefu.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović očekuje da će porodica Karađorđević legitimno podneti zahtev za potraživanje otete dedovine koja se zatekla kod Broza.

- Verujem da će i prestolonaslednik da reaguje, jer on, kao i drugi potomci kralja Aleksandra Prvog, ima pravo da potražuje otetu dedovinu, koja se zatekla kod Broza. Ta imovina ne može da pripadne Brozovim potomcima. Ako oni tvrde da je i to njihovo nasledstvo i ako su nezadovoljni što sad nisu prisustvovali otvaranju trezora, pitam se da li su Titovi naslednici bili prisutni kad je Tito prisvajao tuđe - navodi Acović.

Osim toga, dodaje on, ovo otkriće otvara i novo pitanje: kad će biti otpečaćeni džakovi, sada takođe u državnom posedu, koji se vode kao zaostavština Karađorđevića i za koje Vlada Srbije još nije dala saglasnost da se otvore.

Podsećanja radi, dragocenosti i novac koji su zatečeni u Brozovom posedu na dan njegove smrti 1980, po odluci tadašnjeg Predsedništva SFRJ, dve godine kasnije su popisani i pohranjeni u trezor Narodne banke.

Prema informaciji koja je 28. juna 1982. dostavljena Predsedništvu SFRJ, na spisku zaostavštine nađene u Titovom posedu, koja je predata Narodnoj banci Jugoslavije, nalaze se: zlato u polugama i u prahu, u ukupnoj težini od 29,366 kg, 2.663 velikih i malih zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević (149 komada).

Na spisku su još odlikovanja porodice Krađorđević, numizmatički novac, posuđe od srebra sa pozlatom, sitni predmeti manje vrednosti i devize (oko 26.000 dolara i 36.000 nemačkih maraka) i oko pet miliona dinara.

(D. Zlojutro)