PORAZNO: Na dva abortusa jedna beba

Stopa namernih prekida trudnoće u Srbiji dvostruko je veća od rađanja, a za šest godina je samo u državnim klinikama abortiralo više od 115.000 žena.

Kako pišu "Večernje novosti", ta stopa u Srbiji već dve godine iznosi 2,8 pobačaja po ženi, dok je stopa rađanja tek 1,4 deteta po ženi.

Prema toj neslavnoj statistici, dospeli smo u sam evropski vrh.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", skoro polovina žena koja se odluči na prekid neželjene trudnoće u najplodnijem je dobu - između 25 i 34 godine. Njih je 48,5 odsto, dok je onih mlađih od 20 godina 3,8 odsto.

Najveći broj abortusa zabeležen je kod žena koje već imaju dvoje dece (36,3 odsto). Udeo onih koje nemaju decu kreće se oko 27 odsto.

Rezultati istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" još su mračniji - oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću stare su između 20 i 40 godina, više od 90 odsto njih je udato, a 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece.

Samo u državnim bolnicama u 2011. godini obavljeno je 21.154 prekida trudnoće, od čega 15.963 namernih. Polovinom godine biće poznati podaci i za prošlu godinu, a očekuju se slični rezultati. Kada se sve sabere, za šest godina na ginekološkim stolovima državnih institucija neplaniranu trudnoću okončalo je više od 115.000 žena. Poređenja radi, toliko stanovnika ima Smederevo.

Na privatnim klinikama abortiralo je nekoliko puta više žena. Procene su da se godišnje obavi ukupno 150.000 prekida trudnoća, od čega kod devojčica od 15 do 19 godina između 7.000 i 16.000.

Upravo zato što se nevoljne trudnice sele iz državnog u privatni sektor, podaci bolnica pokazuju da broj pobačaja kod njih konstantno opada. Međutim, čak i te brojke, u poređenju sa brojem rođene dece, pokazuju da se razlika smanjuje na štetu beba.

- Osnovni razlog nerealnih zvaničnih podataka je što ne uključuju prekide trudnoće u privatnim zdravstvenim ustanovama - konstatuje direktor Instituta društvenih nauka dr Mirjana Rašević i dodaje da je najvažniji faktor dugog trajanja problema s velikim brojem abortusa laka dostupnost namernog prekida trudnoće, kombinovana s teškoćama vezanim za efikasnu upotrebu kontracepcije.

- Tu su i nedovoljno znanje i psihološki otpor prema modernoj kontracepciji, čvrsta socijalna baza za tradicionalni model kontrole rađanja i ograničeno sprovođenje programa za planiranje porodice - dodaje ona.

U centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Skoro četvrtina od ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više abortusa!

Otprilike 10 odsto svih pobačaja otpada na adolescentkinje. Prema rečima Tanje Ilijazović iz novosadskog Udruženja "Fokus", nelegalnih abortusa među adolescentkinjama ima pet do šest puta više nego legalnih:

- Svaki drugi tinejdžer poznaje devojčicu koja je imala prekid trudnoće.

Ova godina je 21. uzastopna godina negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji, gde je broj rođenih, što zbog sve kasnijeg stupanja u brak, rađanja sve manje dece i abortusa, manji od broja umrlih. I po tome se bitno razlikujemo od Evrope, u kojoj se od 2000. godine beleži blagi porast stanovništva i nulti prirodni priraštaj.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)