KRAGUJEVAC: Najstariji seoski muzej u Srbiji! (FOTO)

U selu Drača, na desetak kilometara od Kragujevca, postoji Etnografski muzej, prvi ovakav seoski muzej u Srbiji. Otvoren je 1984. godine, ali za njega danas zna i malo koji Kragujevčanin. Muzej je smešten u zdanje staro više od veka, a kraj njega je seoski zatvor star skoro dva veka!

Miroslav Ćurčić, predsednik mesne zajednice Drača, objašnjava da je danas muzej zapušten, mnogo puta obijan i pljačkan. Selu je muzej u amanet ostavio preminuli profesor Petar J. Marković.

- Kada je otvoren, bio je jedini takav u Srbiji. Smešten je u zgradu opštine iz 1904. godine. U dvorištu muzeja je i drvena zgrada sagrađena nakon sultanovog hatišerifa 1830. godine, kada su srpske vlasti preuzele upravu od Turaka. Tu je najpre bila seoska uprava, a kasnije apsana, zatvor! Utamničeni su bili seljaci kojima bi predsednik opštine izrekao neku kaznu, najviše na pet do šet dana - objašnjava Ćurčić.

On kaže da je, iako vredne narodne nošnje sada trunu, muzej uspeo da sačuva dragocenost kao što je torba čuvenog dračanskog poštara iz 1930. godine.

- Imali smo i njegovu trubu, ali je neko ukrao. Reč je o poštaru koji je u selu radio pola veka, nije odustao ni kada su ga penzionisali. Tu je "veziljka", uređaj za presovanje i vezivanje snopova pšenice i ječma. Izumeli su je baš dračanski seljaci. Imamo i spravu kojom se sitnila so, stare pegle, svetiljke - nabraja Ćurčić.

Za ovaj jedinstveni i zaboravljeni muzej sada znaju samo meštani i planinari, kao što je Raša Perović.

- Svi koje vodim ovim prelepim krajem zaprepaste se kada im pokažem da selo ima muzej. On je zanimljiv još zbog toga što je nastao samo zahvaljujući emisiji "Znanje imanje". Zbog promocije sela na TV ekranima, čitava Drača je ušla u civilizaciju tog maja 1984. godine. Do snimanja emisije u selu je otvoren muzej, asfaltirani su putevi, a uvedeni su i telefoni. Izgrađene su i dve javne česme, a jedna je dobila ime "Znanje imanje", objašnjava Raša Perović.

U dvorišu dračanskog muzeja je i spomenik sa slikom Svetog Đorđa iz 1902. godine, a koš za kukuruz iz 1842. godine je pred rušenjem. On je podignut po naredbi kneza Miloša, a nalik je preteči centara za socijalni rad. Knez je naredio da svako selo ima opštinski koš, koji uvek mora da bude pun. Odatle je kukuruz davan siromašnima i onima koji su doživeli neku nesreću.

(M. M.)