Kareli, gutač sijalica i tanjira: Zaboravljen i bolestan! (VIDEO)

Zahvaljujući neobičnom jelovniku na kom su bili sijalice, ekseri, kašike i viljuške, žileti, pa čak i jedan ceo bicikl, Apatinac Branko Crnogorac (81) stekao je svetsku slavu i postao čuveni Kareli.

Međutim, neobičan režim ishrane koštao ga je zdravlja. Zaboravljen i teško bolestan, danas živi od 14.500 dinara penzije, što ni izbliza ne pokriva troškove skupe terapije, bez koje ne može.

- Imao sam šest operacija, odstranjene su mi dve trećine želuca. Otkazuju mi i noge. Doktori kažu da, pošto više ne mogu da podnesem operacije, moram redovno da primam neke skupe injekcije kako bih ostao na nogama. Međutim, sa 14.500 dinara penzije, moja Milojka i ja jedva uspevamo i da se prehranimo - jada se čika Branko, dodajući suznih očiju da mu nije toliko žao što je izgubio zdravlje, već što su ga, nakon svega, svi zaboravili...

Nekada čuvena zvezda Žilnikovih filmova priseća se vremena kada je postao najveći medicinski fenomen stare Jugoslavije.

- Još 1956. godine sam primetio da moj želudac nije običan. Stalno sam bio gladan. Iz vojske sam otpušten jer sam za jedan obrok jeo 30 porcija pasulja i šest vekni hleba - priseća se popularni Kareli.

Doktori su ustanovili da ima neverovatno jaku želudačnu kiselinu, koja je sposobna da razgradi sve osim zlata.

- Po nekoj mojoj evidenciji, pojeo sam oko 25.000 sijalica, 6.000 gramofonskih ploča, 25.000 tanjira, 9.000 konzervi, oko 15.000 viljušaka i kašika, te oko 30 kilograma eksera. A žilete sam gutao po punu šaku - priča Branko, i dodaje da je hteo da pojede i celog "fiću", ali nije mogao da se dogovori sa sponzorima.

- Zato sam za opkladu pojedo ceo bicikl i to za dva dana. Pedala mi umalo nije došla glave. Tada su me operisali prvi put - seća se Kareli, i dodaje da je pored te imao još pet operacija, svake druge godine.

Poslednja mu je bila umalo kobna. Punih 15 godina nosio je ogroman bruh u stomaku težak skoro 10 kilograma.

- Nekada sam dosta zarađivao, trošio, ali i pomagao onima kojima je pomoć bila potrebna, posebno deci bez roditelja, jer sam i sam odrastao u sirotištu. Pomagali su i meni dobri ljudi kada su me sustigle bolest i besparica. Sram me je da tražim, a plašim se da uskoro neću moći da stanem na noge - priča čuveni Karteli, dok sa setom na licu, po ko zna koji put, pregleda sačuvane novinske naslove i stare plakate kojima su najavljivana njegova gostovanja širom sveta.

(Telegraf.rs / Izvor: Naše novine)