ČIJA JE "BITKA NA NERETVI"? Hrvati i Bosanci je svojataju, Srbi sede skrštenih ruku! (VIDEO)

Polemike oko toga čijoj kinematografiji pripada "Bitka na Neretvi", najveći do sada jugoslovenski ratni spektakl i kandidat za Oskara težak 4,5 miliona dolara, i dalje ne jenjavaju.

Nakon četiri decenije života pod etiketom "jugoslovenski film", "Bitka na Neretvi" je odnedavno, zahvaljujući reakciji režisera Veljka Bulajića i producentske kuće "Jadran film", i službeno pripala hrvatskoj kinematografiji. No, ni Bosanci nisu sedeli skrštenih ruku, pa je tako direktor Filmskog centra Sarajevo Adis Bakrač tužio Bulajića, ubeđen, kako kaže za Telegraf, da će naposletku dokazati da je "Bitka na Neretvi" zapravo bosanski film!

Kao glavni razlog svojatanja hrvatski režiser crnogorskog porekla Veljko Bulajić naveo je nezakonitu distribuciju njegovog ostvarenja u bioskopima i na televizijskim programima, kao i tehnički nezadovoljavajući kvalitet kopija.

Obrazloženje je zapečatio zaključkom kako više ne postoji jugoslovenska kinematografija, kao i time da je pored njega, na ovom gigantskom projektu, radilo još tri Hrvata: kompozitor Vladimir Kraus Rajterić, snimatelj Tomislav Pinter i montažer Vojislav Bjenjaš.

Da priča bude još bolja, u državni projekat iz 1969. bile su uključene sve republike i pokrajine, ali se iz čisto administrativnih razloga "Jadran film" vodio kao izvršni producent.

- Očekivao sam od nekih hrvatskih kolega da se ograde od Bulajićevog svojatanja. Niko, međutim, osim "Jadran filma" nije to učinio - počinje priču Bakrač, dodajući da u celoj priči oko "Neretve" zapravo nema ničeg spornog.

- Sasvim je razumljivo da se "Jadran film" javno ogradio od Bulajićevih izjava, jer je opšte poznata činjenica da je izvršni producent "Bitke na Neretvi" zapravo bilo preduzeće "Bosna film". Kontinuitet ovog preduzeća pak nastavio je današnji "Filmski centar Sarajevo" - priča direktor ovog preduzeća.

On dodaje da je sudski proces u toku i da će uskoro na sudu dokazati da su izjave Bulajića proizvoljne, kao i da je pomenuti režiser u prethodnom periodu nezakonito prodavao ovaj film.

- Mislim da niko ne bi trebalo ozbiljno da shvati Bulajićevu priču. To bi bilo kao kada bi Velimir Bata Živojinović tvrdio da je hrvatsko kultno ostvarenje "Breza", režisera Ante Babaje, u kojem je igrao, njegovo. Jednom rečju, besmisleno! - tvrdi Bakrač, objašnjavajući zašto je ovo zapravo bosanski film:

- Niko ne može osporiti da je "Bitka na Neretvi" u simboličnom smislu jugoslovenski film. Isto tako, niko ne može da ospori da je što se vlasništva i produkcijskih prava tiče, ovo definitivno bosanski film. Direktan dokaz je činjenica da je 1969. iza ostvarenja stala producentska kuća "Bosna film". Nema ničeg spornog u vezi sa tim - kategoričan je Bakrač.

Što se srpske filmske javnosti tiče, većina se slaže oko toga da je "Bitka na Neretvi" u simboličnom smislu jugoslovenski film. No, niko za sada, za razliku od Hrvata i Bosanaca, ne pokušava da dokaže da je u pitanju srpski film.

- Što se tehničkog dela ove komplikovane priče tiče, mislim da bi za film bilo najbolje da uzme hrvatsko državljanstvo - slikovito će za Telegraf filmski kritičar Dimitrije Vojnov, dodajući da će Hrvati, kada je reč o restauraciji filma, definitivno najbolje brinuti o njemu.

No, priča o tome kome u "moralnom smislu" pripada ovaj film, prema njegovim rečima, više je nego jasna:

- Državljanstvo filma se određuje prema tome na kom je jeziku i na kojoj lokaciji sniman. S obzirom na to da je "Bitka na Neretvi" produkcijski finansirana na nivou SFRJ i da je tematski vezana za Bosnu, ovo isključivo može biti jugoslovensko ostvarenje. Ako uzmemo u obzir da je jedino Srbija svojevremeno nastavila tradiciju SFRJ, odnosno najduže je istrajala u toj ideji, film bi po toj logici trebalo da bude naš.

Filmski kritičar Miroljub Vučković pak smatra da se oko celog problema digla nepotrebna prašina:

- Svi filmovi snimljeni u vreme SFRJ rađeni su uz striktno poštovanje zakona, a na osnovu odgovarajućih ugovora između producenata i izvođača. Sve je pravno definisano i lako može da se proveri.

Vučković smatra i da je selektivno posmatranje ovakvih problema krajnje besmisleno, jer na osnovu toga svako može da polaže pravo na film:

- Mislim da je pokretanje ovog pitanja, ako ništa, dobra pouka za nas. Čini mi se da će ovo biti opomena da konačno neko preduzme nešto, ne bi li se ovdašnji kulturni centri stimulisali u naporima da se konačno počnu poštovati intelektualna svojina i prava.

Podsetimo, snimanje "Bitke na Neretvi" sponzorisalo je 58 privrednih preduzeća. U njemu je učestvovao kombinovani puk tadašnje JNA sa 10.000 vojnika, uništena su četiri posebno konstruisana sela, jedna tvrđava, a dva puta je miniran gvozdeni most na Neretvi.

U njemu su, između ostalih, igrali i Jul Briner, Franko Nero, Sergej Bondarčuk i Orson Vels, a plakat za film napravio je Pablo Pikaso, koji je za odrađeni posao tražio samo paket jugoslovenskog vina.

(Katarina Vuković)