Obustavljena kontrola radijacije u Srbiji

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, zbog nedostatka finansijskih sredstava, trenutno ne obavlja monitoring radijacije u Srbiji.

Kako piše dnevni list "Politika", ranije je ovaj važan posao finansiran novcem iz Fonda za zaštitu životne sredine, a kada je, posle promena u državnoj upravi, ovaj fond ukinut, više nije bilo sredstava namenjenih za finansiranje monitoringa radijacije. Osim toga, i projektno finansiranje ovih poslova, koje se sprovodilo svake godine, nije se pokazalo kao praktično rešenje.

- Ako se monitoring ne obavlja u redovnim uslovima, rutinski, teško ga je dovoljno brzo uspostaviti u slučaju akcidenta, gubi se zainteresovanost stručnih institucija za ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini, kao i održavanje i razvoj metoda analize, zbog čega može nastati problem u smislu kompetentnosti i kapaciteta, što bi se odrazilo i na donošenje odluka o preduzimanju mera zaštite. Bez monitoringa nema informacije o izloženosti stanovništva u redovnim uslovima. Takođe, kao potpisnica Konvencije o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama, Srbija je u obavezi da u slučaju akcidenta sa drugim državama razmenjuje i podatke o radioaktivnosti u uzorcima iz životne sredine koji su relevantni za prekogranični prenos radioaktivnih materija. Bez monitoringa, u slučaju akcidenta, Srbija ne bi bila u stanju da ispuni obaveze iz konvencije - kaže direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije dr Mirjana Radenković.

Ona ističe da je u kontaktu sa nadležnima iz Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine dogovoreno da se monitoring radijacije ponovo uspostavi, najverovatnije od juna i to sredstvima agencije. A ubuduće ponovo će se uvesti projektno finansiranje, ali na duži period.

Za ove poslove konkurišu domaće laboratorije, odnosno instituti sposobni da obave monitoring radijacije koja se meri iz uzoraka i to iz vazduha, padavina, vodenih tokova, vode za piće, životnih namirnica, stočne hrane i radnih prostorija. Deo kontrole je i sistem rane najave radijacionog akcidenta koji funkcioniše automatski, a doze radioaktivnog zračenja mogu se pratiti u realnom vremenu preko sajta agencije.

- Sistem rane najave radijacionog i nuklearnog akcidenta, kao i sva druga merna oprema zahteva redovno servisiranje i održavanje, ali i inoviranje. U situaciji kada nedostaju finansijska sredstva za inoviranje merne opreme, tehnički problemi sa postojećom opremom su očekivani - kaže direktorka Radenković.

Ona napominje da u uslovima kada u državi i u regionu nema akcidenata sa nuklearnim i radioaktivnim materijalom, stanovništvo nije direktno ugroženo zbog prekida monitoringa radioaktivnosti.

- Sa druge strane, u slučaju akcidenta, koji se nikada ne mogu predvideti, za zaštitu stanovništva su najvažnije pravovremene odluke o merama zaštite koje se donose upravo na osnovu podataka o radioaktivnosti u životnoj sredini. Takođe, bez monitoringa nema informacije o izloženosti stanovništva u redovnim uslovima - objašnjava direktorka Radenković.

Na lokacijama na jugu Srbije, na kojima je avijacija NATO 1999. godine dejstvovala municijom sa osiromašenim uranijumom, obavljeni su čišćenje terena i dekontaminacija, uklonjeni su projektili i kontaminirano zemljište, a izvršena su i kontrolna merenja, o čemu su sačinjeni izveštaji. Iako se često govori o posledicama dejstva uranijumskom municijom, obustavljanjem monitoringa prestalo se i sa uzimanjem uzoraka sa tih lokacija.

- Iako nema povišenih koncentracija osiromašenog uranijuma, ta područja se kontrolišu u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju programa sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini - objašnjava dr Radenković, napominjući da domaći stručnjaci ne raspolažu podacima o eventualnim posledicama dejstva uranijumskom municijom na Kosovu i Metohiji.

(Telegraf / Izvor: Politika)