PREKO ŠOFERA: Gastarbajteri poslali 2,7 milijardi evra u Srbiju!

Iz dijaspore su prošle godine u Srbiju pristigle 2,73 milijarde evra doznaka.

Kada se ova suma, koja je 10 odsto BDP u 2012, podeli na sve stanovnike, ispada da je svako od nas uspeo da "zaradi" skoro još jednu prosečnu platu - 384,1 evro.

Verovatno da je iznos bio i veći, jer osim legalnih kanala i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.

- Sigurno je da je iznos doznaka koji nije registrovan i veći, jer građani ne žele da plaćaju bankarske provizije koje mogu biti visoke. S druge strane, nije zabranjeno da se unese novac u zemlju u gotovini. Doznake su u svakom slučaju značajne ne samo zbog socijalnog mira, već i zato što su one čuvar kursa - ističe Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Od početka krize, od pre pet godina, doznake iz inostranstva imaju trend pada. I naši u rasejanju su pod pritiskom recesije. Ljudi gube posao, smanjuju im se plate. Logičan sled je da teže odvajaju za rođake u otadžbini. Menja se i struktura dijaspore. Čitave porodice su se iselile, tako da nemaju kome da šalju novac u Srbiju.

Istraživanje Svetske banke pokazalo je da su u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stigle čak 43 milijarde dolara. Najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije. Prošle godine u Srbiju su poslali 2,735 milijardi evra, a u 2011. je 2,794 milijarde evra. Osim legalnih kanala, međutim, i dalje su popularni oni drugi, kovertama preko šofera autobusa.

- Kako se emigriranje nastavlja, trebalo bi očekivati da će se taj nivo doznaka i drugih transfera održati. Zapravo, moglo bi da se kaže da je reč o trajnoj privrednoj i društvenoj karakteristici da se posao traži u inostranstvu, jer ga kod kuće nema. Tu nije samo važno što ga nema u industriji, nego što ga je sve manje uopšte, tako da je zavisnost od stranog tržišta rada velika. To se neće brzo promeniti - ističe Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

(Telegraf.rs/ Izvor: Blic)