Da li Srbima s kreditom odgovara fiksni kurs?

Priča o fiksnom kursu aktuelna je godinama. I neće skoro prestati zbog sve većih posledica krize koju svi osećaju.

Iako bi za privredu to bilo olakšanje i potencijalni izlaz iz krize, nemoguće je prenebreći činjenicu da bi građani i država ipak bili na gubitku.

Zašto i šta bi za građane koji imaju kredite značio fiksni kurs?

Realno, u ovom trenutku, samo još jedan trošak koji dugoročno može da ih dovede u veći problem od onog u kojem se sada nalaze.

Ako posmatramo situaciju iz perspektive nekog ko je uzeo kredit u 2009. godini, kada je kurs evra oscilirao oko brojke 93 za jedan dinar, fiksiranje kursa bi bio gubitak. Jer fiksiranje kursa na vrednosti od 120 do 130 dinara za jedan evro naspram trenutne vrednosti od 120 do 130 dinara za jedan evro naspram trenutne vrednosti kursa evra od 111,79 dinara je velika razlika, a kamoli kada se uzme u obzir početna vrednost kursa pri kojoj je neko realizovao kredit.

Evo i primera:

Ukoliko je neko 2009. godine uzeo stambeni kredit u iznosu od 50.000 evra pri srednjem kursu od 93,08 za jedan dinar, na rok otplate od 20 godina uz kamatnu stopu od 5,5 odsto godišnje, iznos rate mu iznosi 343, 94 evra.

Na dan realizacije kredita dinarski iznos rate iznosio je 32.013 dinara. Na današnji dan pri kursu evra od 111,79, dinarska protivvrednost rate kredita iznosi 38.448 dinara.

Kada bi ovom klijentu uveli fiksni kurs od najmanje 120 dinara, njegova rata iznosila bi 41.272 dinara.

Sa druge strane, treba naglasiti da zagovornici fiksnog kursa uvek naglašavaju da to nije moguće uraditi preko noći, nego u nekom periodu od godinu do godinu i po dana. Za ovo vreme moralo bi mnogo toga da se promeni, a jedna od stavki koja bi prethodila fiksiranju kursa je i smanjenje plata. Ono što bi svakako trebalo da bude prednost uvođenja fiksnog kursa je stabilnost domaće valute, što bi vremenom dovelo do smanjenja kamatnih stopa na dinarske plasmane, vraćanje poverenja u dinar i povećanje dinarske štednje.

(Telegraf.rs / Izvor: Potrošač)