ŠTA JE ŠENGEN 2: Srbija u novom sistemu kontrole podataka

Novi sistem koji omogućava kontrolu ulaska i izlaska iz Šengenskog prostora - SIS 2 - počeo je s radom sedam godina kasnije nego što je prvobitno bilo planirano. Nova baza podataka trebalo bi bezbednosnim službama da omogući bržu i lakšu razmenu informacija.

Kako prenosi Radio Dojče vele, SIS 2 je smešten u Strazburu. Centralni računar (C-SIS) smešten je u Francuskoj, ali je umrežen sa 25 sistema (N-SIS) u ostalim potpisnicama Šengenskog sporazuma.

Za unošenje podataka u cetralni sistem odgovorne su policijske službe država članica. Samo jedan minut dovoljan je za prosleđivanje važnih informacija, čak i do računara na samim granicama, gde policija s oznakom "hitno" dobija podatke o osumnjičenim licima.

Prelazak na novi informacioni sistem neće zaobići ni Srbiju, čiji su građani zemljama Šengena slobodno počeli da putuju 19. decembra 2009. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorava domaće vlasti da se za ovaj prelazak moraju dobro pripremiti.

- To je jedan napredniji sistem i uopšte, Šengen ne znači samo putovanja. Nadležni za ove poslove će morati dobro da se pripreme, da dobro prostudiraju sve zahteve koje ovaj sistem stavlja pred policijske službe, u tehničkom, profesionalnom i svakom drugom smislu. To je jedan savremeniji sistem u odnosu na ovaj naš i moraćemo da se prilagodimo - kaže Šabić za Telegraf.

Cilj Šengenskog sporazuma od 1995. jeste sloboda kretanja i slobodan protok robe, bez kontrole na unutrašnjim granicama. Šengenskim prostorom obuhvaćene su sve članice Evropske unije, bez Velike Britanije, Irske, Kipra, Rumunije i Bugarske. S druge strane, toj zoni pripadaju Lihtenštajn, Island, Norveška i Švajcarska.

Podaci koji omogućavaju kontrolu ulaska i izlaska iz zone Šengena do sada su bili pohranjeni u SIS I, sistem koji funkcioniše od polovine devedesetih. U međuvremenu je postalo jasno da je Šengenski informacioni sistem neophodno nadograditi, učiniti ga bržim i efikasnijim. Tako je nastao SIS 2.

Zajednička baza podataka obuhvatala je u prvobitnoj verziji podatke o osobama koje su krivično gonjene ili se vode kao nestale. Proširivanjem Evropske unije 2004. očekivanja od sistema SIS postala su veća. Veće bezbednosti radi u sistem su unošeni i biometrijski podaci, otisci prstiju, fotografije. Time su granična policija, carina i pravosuđe mogli da budu efikasniji u lociranju osumnjičenih lica.

- Veoma je važno da države potpisnici ovog sporazuma blisko sarađuju i da zajednički intervenišu u borbi protiv kriminala. To je svojevrsna kompenzacija za kontrolu unutrašnjih granica, koje više nema - kaže portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova Markus Bejer Polok.

Nisu sve potpisnice Šengenskog sporazuma oduševljene novim rešenjem. Kako kaže nemački savezni poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Peter Šar, pomenuta koncentracija moći nije u interesu zaštite podataka. Naime, prikupljeni podaci bi ipak na kraju mogli da završe i u nekom drugom registru jer je Evropska komisija na kraju i Evropolu odobrila pristup novom SIS sistemu.

- S vremenom bi moglo doći do situacije u kojoj se u sistem pohranjuju ne samo podaci osumnjičenih građana EU, već i podaci o svakodnevnom ponašanju građana - kaže Šar.

Projekti razvoja i programiranja novog Šengenskog informacionog sistema traju od 2002. godine. Prema prvobitnim planovima, SIS 2 je trebalo da zaživi još 2006. Do toga ipak nije došlo. Baze podataka nisu prolazile neophodna testiranja. Projekat je postajao sve skuplji. Evropska komisija tvrdi da je u SIS 2 uloženo 160 miliona evra, mada je isprva bio predviđen budžet od svega 20.

(Telegraf / Izvor: dw.de)