Vikiliks objavio 1,7 miliona američkih depeša iz 1970-ih

"Vikiliks" je objavio više od 1,7 miliona tajnih američkih diplomatskih i obaveštajnih dokumenata iz 1970-ih godina koja su, prema rečima osnivača tog vebsajta Džulijana Asanža, iznela na videlo "širok obim i domet" aktivnosti SAD širom sveta.

Obelodanjena dokumenta datiraju iz perioda kada je Henri Kisindžer bio američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost, a Asanž ističe da njihovo objavljivanje igra važnu ulogu u očuvanju "svih strana američke istorije".

Ova poslednja i najobimnija grupa poverljivih američkih dokumenata koju je "Vikiliks" objavio, pod nazivom "Javna biblioteka američke diplomatije", obuhvata diplomatska dokumenta, obaveštajne izveštaje i prepisku među kongresmenima od početka 1973. do kraja 1976. godine, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Iz razotkrivenih depeša se saznaje da je Kisindžer, tokom razgovora sa neimenovanim tursko-kiparskim zvaničnikom 1975. godine, rekao sledeće: "Pre zakona o slobodi informisanja, obično sam na sastancima govorio da nezakonite stvari činimo odmah, a za neustavne je potrebno malo više vremena", navodi "Raša tudej" (Russia Today).

Među obelodanjenim informacijama je i to da je Vatikan, po svoj prilici, sarađivao sa SAD u podržavanju Pinočeovog puča u Čileu, praćenog režimom krvoprolića i likvidacija.

Iako je sa tih 1,7 miliona dokumenata zvanično skinuta oznaka "poverljivo" i dostupna su preko Nacionalne arhive, članovi "Vikiliksovog" tima smatraju da su ona previše značajna da bi ostala, na neki način, po strani.

Asanž se još od prošlog juna nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu, koju ne sme da napusti da ne bi bio izručen Švedskoj, čije ga vlasti traže kako bi se suočio sa optužbama da je seksualno napastvovao dve žene 2010. godine.

Osnivač "Vikiliksa" poriče te optužbe, za koje tvrdi da su politički motivisane i da su deo klevetničke kampanje protiv njega i njegovog vebsajta, strahujući da bi švedske vlasti mogle da ga izruče SAD zbog objavljivanja američkih poverljivih depeša.

"Vikiliks" je punio naslove širom sveta 2010. godine kada je objavio više od 250.000 tajnih američkih dokumenata.

(Telegraf.rs / Tanjug)