KRAĐA IDENTITETA: Pakao zbog dvojnika
Krađa identiteta, koja je već godinama, prema američkoj Federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi "najprevara", postaje unosan biznis i u Srbiji. Iz godine u godinu povećava se broj ljudi kojima na kućne adrese dolaze računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza. Ili im pak stiže da plate robu i usluge koje nikad nisu koristili.
Građani nisu svesni gde sve "seju" lične podatke i ne shvataju kakve ih opasnosti zbog toga vrebaju. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze podataka, kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta, evidencije zdravstvenih i penzionih osiguranika, državne institucije.
- Zloupotreba ličnih podataka, koja može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počilje da cveta - kaže prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta "Union".
On objašnjava da računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za zloupotrebe.
Prema njegovim rečima, mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Međutim, nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje ipak je kako se baze štite.
- Gotovo svakog dana vam neko traži jedinstveni matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u različite baze - upozorava Milosavljević.
U Srbiji, inače, ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim podacima građana. Procene su da one imaju više od milion baza podataka, a neke i više od jedne.
Najviše evidencija ima MUP, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije itd.
U nedavno završenom istraživanju, Partneri za demokratske promene Srbije utvrdili su da mnogi rukovaoci podacima (kako se oni zvanično zovu) nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu.
- Često možemo čuti "za mene privatnost nije važna, ionako nemam šta da krijem".
Međutim, zloupotrebe privatnosti, posebno ličnih podataka su česte, a uglavnom ih postanemo svesni kada šteta već nastane.
Najočigledniji primer je krađa identiteta, koja predstavlja krivično delo - kaže Uroš Mišljenović iz ove organizacije.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)
Povezane vesti
MUP podseća - za ovaj prekršaj možete platiti i 100.000 dinara: Zaštitite sebe i druge od opasnih posledica
UNICEF: Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji susrela se sa nekim mentalnim izazovom
Policajac iz Zemuna privremeno udaljen sa posla zbog nasilničkog ponašanja u Novom Sadu
<% post.title %>
Oglasio se MUP o izveštaju Amnesty International i forenzičkim alatima koji se koriste u Srbiji
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
paradox
Meni su pre 4 godine ukrali identitet u RZZO. Kada su mi u DZ odbili pregled jer mi je knjizica bila nevazeca, otisao sam Zavod za zdravstveno. Tamo su mi rekli da mi je to vec cetvrta knjizica u sistemu, i da sam zaveden kao zaposlen u razlicitim firmama zakoje nisam ni cuo. Direktor te filijale RZZO me je drsko izbacio iz kancelarije, pa sam zato ceo slucaj predao MUPu. Dan danas cuvam fotokopije tih dokumenata i screen shota iz sistema rzzo, za ne daj boze.
Podelite komentar