DA LI JE MOGUĆE? Uvozimo šljive i maline!

Možda će ovo zvučati neverovatno, ali činjenica je da možemo da hranimo pola Evrope, ali smo lane u inostranstvu nabavili 45.000 tona svežeg povrća. U marketima i na pijacama, Srbi kupuju paradajz iz Turske, beli luk iz Kine, grožđe iz Makedonije, a na trpezama je sve manje plodova koji su proizvedeni u našoj zemlji.

Na dugačkoj listi proizvoda koje Srbija uvozi su čak i šljive, krompir i pasulj iz Kirgistana.

- Srpskog pasulja u ponudi nema već dugo - izjavio je Dušan Šobot, direktor sektora operacije "Veletržnice Beograd", dodajući da se trenutno kupcima na veliko nudi gradištanac po ceni od 190 dinara iz Argentine i Egipta, da paradajz stiže iz Italije i Turske, kupus iz Kine, jabuke iz Poljske, dok lubenice najviše uvozimo iz Albanije.

- Prošlogodišnja suša jeste napravila velike probleme u agraru, pa smo se tako susreli sa deficitom povrća, ali to nije jedini razlog za veliki uvoz proizvoda koje sami možemo da proizvedemo. Drugi razlog je to što je trgovcima verovatno jeftinije da robu kupuju u inostranstvu, jer na taj način imaju bolju zaradu - kaže Šobot.

U vodećim trgovinskim lancima pak kažu da kada domaća proizvodnja ne zadovoljava njihovu potražnju, prinuđeni su da nabavljaju uvozni zeleniš i voće.

- Nigde kao kod nas, uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda nije tako prepušten nekontrolisanoj stihiji tržišta. Administrativne mere nisu dobre, ali mora postojati kontrola. Tako se ne bi dešavalo da uvozimo i bacamo devize čak i za šećer i maline, naše glavni izvozne adute - izjavio je agroekonomista Miladin Ševarlić.

(Telgraf.rs / Izvor: Večernj novosti)