INTERVJU, TOPLICA SPASOJEVIĆ: Strane kompanije u Srbiji lakše rade od domaćih

U Srbiji nije lako poslovati, ali je malo lakše stranim kompanijama nego domaćim. Strani investitori pozajmljuju novac od banaka u zemljama u kojima posluju njihove centrale, po niskim kamatnim stopama od dva do tri odsto, dok su kamate koje banke nude na našem tržištu između osam i 10 odsto - kaže Toplica Spasojević, vlasnik kompanije "ITM" u intervjuu za Telegraf.rs.

- Zbog takvih kamatnih stopa nama su mnogi projekti neisplativi. Ponekad cela utakmica deluje kao da ne igramo u istoj ligi. Naročito ako se zna da za svakog iole uspešnog Srbina postoji neka etiketa. Dosta je lakše kada dolazite sa strane - dodaje Spasojević.

 Kako ocenjujete poteze Vlade Srbije ?

- Prvi korak bio je brz i efikasan kako bi se sprečilo da upadnemo u fiskalnu provaliju. Država je tada poslala poruku da neće ići jedmosmernom ulicom, da je čvrsta u nameri da ukine brojne namete, pojedine agencije, kao i da ponudi rešenja za neke od gorućih problema. Onda smo ušli u jedan period blagog zastoja. Bio je to kraj godine, i od tada su u fokusu borba protiv korupcije i političke teme. Sada se polako opet vraćamo na polje ekonomije. Priča se o investicijama, vidimo da nam u posetu često dolazi Šeik iz Emirata, srpska delegacija se sprema da putuje u Moskvu, što je dobro.

Šta bi Vlada morala da uradi do kraja godine?

- Poželjno je da se sa Narodnom bankom Srbije napravi jedan set stimulativnih rešenja i da komercijalne banke podrže investicioni ciklus u privredi. Naši preduzetnici su spremni za to, ali im treba podrška države i banaka. Dakle, očekujem od Vlade da pokrene investicioni ciklus i stimulativnim merama podrži kompanije kako bismo rešili ključni problem, a to je nezaposlenost.

Šta mislite o najavljenoj rekonstrukciji Vlade?

- Rekonstrukcija je manji stres za privredu nego izbori. Ona se uglavnom dešava tiho, iza zatvorenih vrata, i samo se jednog dana desi. Izbori su nešto sasvim drugo, oni na neki način umrtve, a nekad i zaustave aktivnosti u privredi. Ukoliko izbori stvarno moraju da se održe, onda je bolje što pre.

Stalno se pominje reindustrijalizacija. Koje su to nove industrije koje bi za nas bile efikasne?

- Proces nije lak, a nije ni kratak i zavisi od koncepta koji se primenjuje. Ako radimo nešto slično, kao što smo radili sa "Fijatom", taj proces ne mora dugo da traje. Možda oko pet godina, a za to vreme bismo mogli da restrukturiramo preduzeća. Mi smo poljoprivredna zemlja i deklarišemo se kao da je agrar naša budućnost. S druge strane, imamo samo dve fabrike traktora, koje zanemarujemo. Postoji koncept kako da se obnovi ta proizvodnja, ali i druge industrije koje imaju perspektivu.

  Za to nam nedostaje para.

- Jedan od preduslova za to su finansijska sredstva, jasna namera, koordinacija sa nadležnim ministarstvom i kadrovi. Ukoliko bi zaista postojala ozbiljna namera, sve to može da se sprovede u delo. Dobar primer za to je odluka Vlade da reši probleme sa "Jatom".

 Međutim, Vlada se setila da spasava "Jat" posle 15 godina propadanja.

- Sva preduzeća o kojima govorimo su u sličnoj situaciji. Godine su prolazile i nije bilo političke volje, a ni novca da se država uhvati u koštac sa problemom. Mi moramo domaći zadatak sami da uradimo. Ideja da strani investitori mogu sve probleme da nam reše samo je delimično tačna. Mislim da su konačno svi shvatili da bez aktiviranja domaće industrije i preduzetništva nema izlaza iz sutuacije u kojoj smo.

Izlazimo li iz krize i započinjemo li put oporavka?

- Vidi se svetlo na kraju tunela. Mnogi su mislili da država treba da ide jednim putem, privreda drugim, banke trećim, sindikati četvrtim, i da se nikada ne sretnu. To je nemoguće. Oseća se da se klima ovde menja nabolje.

 Šta će biti okosnica rada"ITM" u 2013. godini?

- Mi smo napravili jedan pomak 2010. Usred krize uspeli smo da investiramo u postojeće poslove i zaposlili oko 500 novih ljudi, a plus smo uvećali promet. Planiramo da investiramo i u obnovljive izvore, male hidrocentrale i energiju vetra.

(Natalija Sekulić)