MIODRAG LOVRIĆ, NAŠ KANDIDAT ZA NOBELA: Idem iz Srbije u Brazil, ovde me niko ne razume!

Kandidat za Nobelovu nagradu za mir Miodrag Lovrić, profesor statistike na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, kaže u razgovoru za Telegraf.rs da je situacija za naučnike i obrazovane ljude u Srbiji veoma teška, kao i da na poziv fakulteta u Riju de Žaneiru iz Brazila odlazi da radi na mesto vanrednog profesora na godinu dana.

Njegova nominacija je prva posle Nikole Tesle kojom su Amerikanci kandidovali nekog Srbina za ovo prestižno priznanje.

Lovrić  je nominovan zbog izrade "Međunarodne enciklopedije statističkih nauka", a za Nobelovu nagradu za mir predložili su ga rektor jednog univerziteta iz SAD, nekoliko senatora iz Mičigena, rektor Univerziteta u Hajderabadu u Indiji, dvojica dekana iz socijalnih nauka, takođe iz Indije.

Kragujevački kandidat za Nobela poznat je po tome što studente na prvom času uči da odmah zaborave sve što su do tada znali o statistici. Zatim ih uči o "svojoj" statistici i o tome čemu ona uopšte služi.

Gde ste primili vest da ste nominovani?

- Sedeo sam u kafiću u centru Beograda sa svojom suprugom i razgovarao o tome kako je situacija u Srbiji za obrazovane ljude i naučnike veoma teška, gotovo bezizlazna. Onda je, kao u pesmi, usledio poziv koji je promenio sve. Zvali su me iz SAD iz Masačusetsa, iz koledža u Detroitu. Tamošnji rektor me je s dvoje kolega nominovao za Nobelovu nagradu za mir. Onda je usledila i druga nominacija, koja je stigla iz Indije.

Kako procenjujete vaše šanse da dobijete nagradu?

- Iako sam bio nominovan pre tri godine, sada su mi veće šanse, jer je nominacija stigla iz SAD. Kao i svi kandidati očekujem da ću je dobiti, ali ostaje na žiriju da odluči o tome.

Da li vas je u dosadašnjem radu kontaktirao neko iz državnog vrha kako bi se konsultovao oko bilo čega?

- Ne, do sada nije. Nisam bio, nisam, niti ću biti član ijedne stranke, politika me ne zanima. To verovatno ne odgovara političarima, tako da ne konsultuju stručne ljude oko najvažnijih stvari.

Kada je nešto više od dve godine vaše delo u Americi izlazilo iz štampe, najavljeno je kao "najveći naučni projekat u istoriji civilizacije". U Srbiji, međutim, nije primećeno.

- Kod nas tako ide, niko nije prorok u svom selu. Mene je 2011. kandidovala Republika Srpska, ali su moje šanse tada bile ravne nuli, jer je reč o maloj i slabo poznatoj državi. Sada su me kandidovali najpoznatiji američki i indijski stručnjaci i nekoliko američkih senatora, zbog čega su mi šanse daleko veće.

A struka? Kako su kolege reagovale?

- Od kada je izašla vest, stižu čestitke sa svih strana od raznih kolega. Ova nominacija donela mi je i praktičnu korist. Već su me kontaktirali fakulteti iz nekoliko zemalja - Brazila, Čilea i Kolumbije. Uputili su konkretne pozive da budem vanredni profesor u tim zemljama. Prihvatio sam poziv fakulteta u Riju de Žaneiru i 1. maja odlazim tamo na godinu dana da predajem. Ta zemlja me oduvek privlačila i zato sam se odlučio za Brazil.

 Nakon toga? Vraćate li se u Srbiju?

- Videćemo, rano je da pričam o tome. Radujem se novom iskustvu u ovoj južnoameričkoj zemlji. Kada se to završi, videću šta ću raditi nadalje.

(Telegraf.rs)