NASILJE NA INTERNETU: Svakom petom detetu u Srbiji prete i ismevaju ga na Fejsbuku! (FOTO) (VIDEO)

U odeljenju od 30 učenika svaki peti đak trpi neki vid učestalog nasilja, a kada deca počnu da koriste internet, onda se vršnjačko nasilje iz okvira razreda prenosi i na društvene mreže.

Događa se da se internet koristi da bi se neko dete ismejavalo, postavljaju se neprijatne fotografije i video-snimci.

- Nasilje ispoljavaju i dečaci i devojčice, ali se ono ispoljava u različitim formama. Devojčice su sklonije nekom socijalnom nasilju i isključivanju iz grupe, dok su dečaci skloniji fizičkom nasilju - kaže Jelena Zajeganović, koordinatorka programa za mlade u Unicefu.

Virtuelno nasilje je svako nasilje koje se sprovodi putem računara, mobilnih telefona, odnosno svih oblika elektronske komunikacije.

Njegov najčešći oblik je nasilje koje se odigrava putem društvenih mreža, kao i putem Jutjuba, imejla i različitih internet sajtova.

Kao ozbiljan problem na društvenim mrežama Katarina Anđelković, koordinatorka akcije "Klikni bezbedno", izdvaja sakrivanje identiteta.

- Ta anonimnost koju imamo preko društvenih mreža, negde i deci koja se nalaze na društvenim mrežama, ali i svima drugima, daje određenu vrstu hrabrosti, jer se identitet ne zna - navodi ona.

Prevencija može da spreči nasilje

- Prva stvar je obratiti se nekome. Nažalost, šta se dešava? Imamo situaciju u kojoj se deca obrate nastavniku ili nekome u školi, ili čak i roditelju. I roditelj ili nastavnik kaže: "Ma dobro, to je uobičajeno, to se dešava, nauči da izažeš na kraj sa tim" - kaže Nikolina Ljepava, psiholog u Udruženju "Roditelj".

- Ili, imamo situaciju gde kažu: "Ma ti si muško, idi pobij se, moraš da naučiš da izađeš na kraj sa tim." U tom smislu nekada ni roditelji, ni sistem ne uzimaju dete u zaštitu dok situacija zaista ne eskalira u nešto ozbiljnije. Tada nastaje panika, šta se sada dešava, gde ćemo, šta ćemo, kako ćemo da rešavamo problem - objašnjava ona.

Za roditelje je podjednako važno da prate aktivnosti svoje dece na internetu, ali i da znaju da pokažu detetu kako da pravilno i bezbedno koristi ovakvu vrstu elektronske komunikacije.

Sa tim ciljem je Ministarstvo za telekomunikacije 2005. godine pokrenulo akciju "Klikni bezbedno", čiji je primarni cilj upravo edukacija dece i roditelja na internetu.

- Najčešće iz neznanja roditelji imaju osećaj dete mi je tu, na oku mi je, nije negde na ulici, znači ono je bezbedno i sigurno, a da zapravo ne znaju šta deca rade na internetu, koje sajtove posećuju, da li se dopisuju sa nekim koga ne poznaju - kaže Katarina Anđelković.

- Jedan savet koji uvek preporučujemo roditeljima je da, ukoliko imaju mogućnosti, u svom stambenom prostoru računar postave, na primer, u dnevnom boravku, jer na taj način oni mogu da vide kada prolaze ili da bace pogled šta njihovo dete radi - kaže ona.

Razmažena deca takođe mogu biti nasilna

Na to kako će se deca ponašati prema svojima vršnjacima nesumnjivo utiču modeli ponašanja koje nose iz kuće.

Tako deca čiji roditelji vrše verbalno ili fizičko nasilje imaju veću predispoziciju da postanu nasilna. Međutim, ne utiču samo ružne reči i tuče u kući na to kako će se deca ponašati u školi, navodi psiholog Nikolina Ljepava.

- Imamo još jedan tip zlostavljača koji je vrlo atipičan, a kojih je sve više u poslednje vreme, to su tzv. permisivno vaspitana deca, kojima je sve dozvoljeno. To su oni roditelji koji dođu i kažu: "Ali, zašto moje dete vrši nasilje, ja njima nikada ništa nisam branio, njima je sve bilo dozvoljeno, oni su imali sve što su poželeli." - objašnjava ona.

Pratite li aktivnosti svoje dece na internetu?

Iako je nasilje putem interneta svakodnevna pojava za svako peto dete u Srbiji, roditelji kojima smo postavili ovo pitanje tvrde da budno prate šta njihova deca rade na internetu.

- Svakog dana ulazim u profile i sve ispregledam, i kad nisu tu i kad jesu.

- Pa, pitam ih da mi kažu da otvorim, i onda uđem i gledam i daju mi oni da gledam, tako da nemam tajne sa decom.

- Ulazim, znam i šifru i kodove i sve, to je jako važno i ja preporučujem i drugima da to rade, svašta se dešava.

- Bila sam sa njima na istoj stranici, i bila sam sa njima na Fejbsuk, družila se sa njima ovako i kontaktirala sa njihovim drugovima, drugaricama...

Značaj nevladinih organizacija

Više nevladinih organizacija u Srbiji bave se problemom virtuelnog nasilja nad decom, organizujući razne programe, seminare, predavanja i tribine za decu i roditelje.

Udruženje "Roditelj" pokrenulo je jedan takav program pod nazivom "Bezbedan let kroz virtuelni svet", kroz koji su ukazili roditeljima na brojne primere i probleme sa kojima se njihova deca mogu susresti na internetu.

- U jednom trenutku kako deca postaju malo starija, prelaze u peti, šesti razred počinju da koriste u sve većem broju društvene mreže, konkretno Fejsbuk je u pitanju, i to nasilje se iz okvira samog razreda u kome se ta jedna osoba ismejava i zadirkuje, prenosi u kontekst društvene mreže gde se o toj osobi priča u negativnom kontekstu, gde se osoba ismejava, i postavljaju se fotografije, do toga da se prave tzv. hejt grupa na Fejsbuku - ističe psiholog Nikolina Ljepava.

Kome prijaviti?

Za uznemiravanje putem interneta nadležno je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal.

Ovoj instituciji nasilje najčešće prijavljuju roditelji, kao i maloletnici, pismeno, putem elektronske pošte i telefonom.

Branko Stamenković, posebni tužilac za visokotehnološki kriminal, kaže da će Tužilaštvo pokrenuti postupak ukoliko se određeni čin nasilja može okvalifikovati kao krivično delo, a u zavisnosti od posledica koje to krivično delo prouzrokuje mogu biti izrečene uslovne, a u ozbiljnijim slučajevima i zatvorske kazne.

- Ukoliko na Fejsbuk profilu koji je javan, znači koji je otvoren za druge, neko lice uputi direktnu pretnju po imence, imenom i prezimenom određenoj osobi, ili određenim osobama stavljajući direktno dakle u izgled, narušenje fizičkog integriteta, ili psihičkog integriteta takođe, stavljanjem u izgled izvršenja određenog nasilja koje je kod oštećenog prouzrokovalo osećaj nesigurnosti, straha, brige za svoj život i svoje zdravlje, dakle u takvom slučaju možemo govoriti o izvršenju krivičnog dela ugrožavanjem sigurnosti putem interneta, dakle korišćenjem u ovom slučaju Fejsbuk naloga - navodi on.

Kako do identiteta nasilnika?

Celokupni postupak koje Tužilaštvo vodi je često otežan zbog nedostatka dokaza.

Ovaj problem se javlja zbog učestale anonimnosti profila u elektronskoj komunikaciji.

Konvencijom o sajber kriminalu Saveta Evrope, koju je potpisalo 49 zemalja, uključujući i Srbiju, ovaj problem je delimično rešen, a zemljama je omogućeno pružanje međunarodno-pravne pomoći.

- Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal može da se obrati direktno samom Fejsbuku, to jest kompaniji, tako i Ministarstvu pravde SAD radi pribavljanja podataka. Naravno, pribavljanje i brzina pribavljanja podataka zavisi i od ozbiljnosti dela, s obzirom da mi moramo pored ispunjavanja naših uslova, da ispunimo i određene kvalifikovane uslove koje međunarodna to jest druga strana, inostrana strana stavlja pred nas - objašnjava Branko Stamenković.

Posledice pretrpljenog nasilja

Nekada su deca svoje slobodno vreme provodila igrajući se u parku, a danas ga sve više provode kraj računara.

Oni postavljaju fotografije i dopisuju se, ne znajući ko ih čeka sa druge strane ekrana.

Zato ne treba da nas čudi podatak da danas svako peto dete u Srbiji postane žrtva Internet nasilja, sa neretko veoma teškim posledicama.

- Posledice nasilnog ponašanja mogu biti pre svega povlačenje i zatvaranje, bolno da kažemo tugovanje, u smislu toga da se dete preispituje čime je zaslužilo to nasilje. Ukoliko je dete bilo dugotrajno izloženo nasilju, posledice mogu biti i dramatične, odnosno može doći do psihičkih poremećaja i depresije - naglašava Ljiljana Filipović, porodična psihoterapeutkinja.

(Ivona Vračević)