Kako je Korejsko poluostrvo od primirja došlo do ivice ponora (FOTO)

Poruka Južne Koreje da će izvesti preventivne udare protiv nuklearnih i raketnih postrojenja u Severnoj Koreji u slučaju izbijanja neprijateljstava povećaal je napetost u uslovima kada je Pjongjang proglasio da je u "stanju rata", i verbalno je približila Korejsko poluostrvo Drugom korejskom ratu.

- Uspostavićemo takozvano "aktivno odvraćanje" u cilju brzog neutralisanja severokorejske nuklearne i raketne opasnosti - poručio je ministar odbrane u Seulu Kim Kvan Ðin, najavljujući radikalnije odgovore na provokacije nego što je Jug ranije reagovao.

Region je tako po ko zna koji put došao u situaciju da strahuje od ponavljanja Korejskog rata 1950-1953. za koji se verovalo da se više ipak neće ponoviti posle 60 godina.

Spirala međusobnih pretnji i povećanja napetosti pokrenuta je decembarskim lansiranjem rakete dugog dometa Severne Koreje, pa po već uobičajenom šablonu treće nuklearne probe u februaru.

Iako vojni zvaničnici u Seulu tvrde da nema znakova vojnih aktivnosti na Severu koji bi ukazivali da predstoji neposredan napad, susedi i svet zaziru od nepredvidivog rukovodstva Pjongjanga i slučajnih incidenata koji bi mogli da se otmu kontroli.

Slične pretnje bombardovanjima i otkazivanje sporazuma o primirju od strane Pjongjanga nisu novina, one su beležene prethodnih šest decenija nebrojeno puta, ali je razlika sada u nuklearnom oružju Severne Koreje i rešenosti Seula da odlučno reaguje na svaku provokaciju. Jug je pritom sada promenio pravila i dozvolio lokalnim jedinicama da odmah reaguju na svaki napad bez čekanja odobrenja Seula.

Posle potpisivanja primirja u Panmundžomu, 27. jula 1953, bilo je čestih incidenata preko najutvrđenije granice na svetu, a velika kriza izbila je kada je oktobra 1979. ubijen predsednik Park Ču Hije, otac sadašnje predsednice. Ubica je bio prvi čovek južnokorejske obaveštajne službe.

Na ivici rata poluostrvo je bilo i 1983, kada je u eksploziji bombe u Burmi poginulo 17 članova delagacije Južne Koreje, među kojima i četiri ministra. Igrom slučaja predsednik, koji je bio meta napada, izbegao je masakr, jer je zbog gužve u saobraćaju u Rangunu kasnio na ceremoniju u paviljonu, gde su agenti Severa postavili bombu.

Podmetnuta bomba 1987. u avionu "Korejan airlajnsa", u kome je stradalo 115 osoba, dovela je do nove krize za koju je Severna Koreja proglašena odgovornom.

Tenzije su mesecima trajale i nakon što se 1996. severnokorejska špijunska podmornica približila obali Južne Koreje. Ubijeno je 13 vojnika i civila na južnokorejskoj strani i 24 na strani Severne Koreje.

To je bio i poslednji značajniji oružani incident iz vremena Hladnog rata i pokušaja ubacivanja špijuna i izvođenja diverzantskih akcija.

Novi talas napetosti druge vrste počeo je oktobra 2006, kada je Severna Koreja, pod vođstvom Kim Džong Ila, oca sadašnjeg predsednika, izvela prvu nuklearnu probu. Ujedinjene nacije su uvele prvi set sankcija Pjongjangu.

U uslovima povećane napetosti i pretnje nakon druge nuklearne probe maja 2009, Savet bezbednosti UN uveo nove sankcije zvaničnicima Severne Koreje. Ratni brodovi Severne i Južne Koreje razmenili su kratkotrajnu vatru u Žutom moru, u spornom graničnom pojasu.

U znak protesta Sever je prekinuo razgovore šest država o denuklearizaciji poluostrva u zamenu za značajniju ekonomsku pomoć i priznanje Pjongjanga.

Tek što su se strasti stišale i svet malo odahnuo, marta 2010. nedaleko od sporne granice, potopljen je južnokorejski vojni brod "Čeonan", a poginulo 46 mornara. Seul je tvrdio da je brod potopljen u eksploziji torpeda ispaljenog sa severnokorejske podmornice. Pjongjang je negirao učešće u potonuću južnokorejskog broda.

Sever je tada prekinuo takozvanu vruću telefonsku liniju, što je ranije učinjeno još samo četiri puta.

Novembra iste godine Sever je bombardovao južnokorejsko ostrvo u spornom graničnom području i ubio dva civila i dva vojnika. Odgovor Juga je bio spor i mlak, zbog čega je javnost i opozicija oštro kritikovala tadašnje rukovodstvo u Seulu.

Dolaskom na novog vođe Kim Džong Una na Severu, decembra 2011, ukazala se šansa za reforme i nastavak razgovora, međutim, brzo se pokazalo da sin ide očevim stopama, pa je posle uspešne probe rakete dugog dometa decembra 2012, 12. februara ove godine Severna Koreja izvela i treću nuklearnu probu.

Savet bezbednosti UN odmah je saopštio da će preduzeti dalje akcije i da taj potez predstavlja "jasnu pretnju po međunarodni mir i bezbednost".

Pjongjang je kao odgovor raskinuo 60 godina staro primirje, kojim je okončan Korejski rat i upozorio da je sledeći korak akt "nemilosrdne" vojne odmazde protiv neprijatelja.

Krajem marta Severna Koreja stavila je rakete i dalekometnu artiljeriju u stanje borbene gotovosti, ciljajući američke vojne baze u Južnoj Koreji, na Guamu, Havajima i američkom kontinentu, nakon što su americki bombarderi B-52 i stelt B-2 izveli nove letove preko Korejskog poluostrva, preteći Severu.

Svet sada sa strepnjom gleda u kom pravcu će događaji dalje ići jer prostora za nove pretnje kao da više nema.

(Telegraf.rs / Tanjug)