Zašto noćas menjamo vreme?

Istorija prakse pomeranja kazaljki časovnika dva puta godišnje na letnje i zimsko računanje vremena seže u vreme Prvog svetskog rata.

Međutim, mogućnost "šetanja" kazaljke sat unpred i unazad prvi put je ozbiljnije počelo da se razmatra krajem 19. i početkom 20. veka.

Predlog je još 1895. godine izneo novozelandski entomolog Džordž V. Hadson, a desetak godina kasnije sličnu ideju imao je i Britanac Viljam Vilet. On je kao argument izneo uštedu energije. Osim toga, imao je i "lični razlog", jer je kao ljubitelj i igrač golfa poželeo još koji sat dnevne svetlosti u večernjim satima da mrak ne bi prekidao igru.

Ipak, letnje računanje vremena prvi su uveli 1916. godine Nemačka i njeni saveznici u Prvom svetskom ratu kako bi uštedeli na uglju, tadašnjem glavnom energentu. Sledeće godine iz istog razloga "akciji" se pridružila i Britanija sa svojim saveznicima, dok su Rusija i SAD pričekale još koju godinu.

Po završetku rata, uz izuzetak Britanije i još nekolicine država, većina zemalja ukinula je pomeranje kazaljki na satu sve do razdoblja Drugog svetskog rata. Nakon 1945. godine praksa je od države do države bila različita, u mnogim delovima sveta zbog protesta poljoprivrednika i učitelja letnje računanje vremena je ukinuto, ali kada je sedamdesetih godina nastupila velika energetska kriza svet je opet počeo da se vraća staroj praksi.

Bivša Jugoslavija "letnje" i "zimsko" vreme uvela je 1983. godine.

I pored brojnih istraživanja koja dokazuju velike uštede, na primer električne energije na javnoj rasveti, pojavile su se i teorije prema kojima gotovo da i nema razlike u potrošnji. U prilog ovoj drugoj teoriji navode se dodatni troškovi prilagođavanja nekih velikih mašina u industrijskom sektoru.

Danas je praksa još uvek aktuelna u skoro celoj Evropi, Severnoj Americi te sporadično na delovima drugih kontinenata. Rusija je pre dve godine, pole 30 godina, poslednji put pomerila kazaljke sata unapred i otad ih nije micala natrag na zimsko (standardno) vreme. Tadašnji predsjednik Dmitrij Medvedev rekao je da će trajna promena blagotvorno delovati na njegove sugrađane, rešavajući ih stresa i nekih bolesti.

Inače, Evropa i SAD ne pomeraju satove u isto vreme. Dok se satovi u Evropi unapred obično pomeraju poslednjeg vikenda u martu, u SAD to odnedavno čine tri nedelje ranije. To su izdejstvovali razni lobiji, naročito oni velikih maloprodajnih lanaca, koji su žestokom borbom uspeli u Kongresu da "iskamče" dodatnih nekoliko nedelja letnjeg vremena, odnosno dodatnih nekoliko nedelja s više dnevnog svetla u večernjim satima.

To ima pozitivan uticaj na njihov promet jer više kupaca posle posla kod njih navrati po danu, nego po mraku. Do pre dve godine, razlika između Amerike i Evrope bila je dve nedelje, a pre 2005. godine dva su kontinenta bila manje-više potpuno usklađena.

(M. S. / Izvor: Dnevnik.hr)