NA DANAŠNJI DAN: Pre 202 godine umro Dositej Obradović
U Srbiji se obeležava dva veka od postavljanja Dositeja Obradovića za prvog srpskog ministra prosvete, kao i 200. godišnjica njegove smrti
Na današnji dan 1811. godine preminuo je jedan od najvećih srpskih prosvetitelja. Dositej Obradović (Čakovo, 1739, 1742. ili 1744 - Beograd, 28. mart 1811) bio je srpski prosvetitelj i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buđenja i preporoda.
Rođen je u rumunskom delu Banata tadašnje Austrije. Školovao se za kaluđera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovanja po celoj Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma.
Kao učitelj i domaći vaspitač, ili kao manastirski gost obišao je skoro ceo Balkan i Malu Aziju, zatim Italiju, Nemačku, Francusku, Englesku, Austriju i Rusiju. U Smirni je proveo tri godine kao đak čuvene grčke bogoslovske škole Jeroteja Dendrina. Tu i na Krfu dobro je naučio grčki jezik, književnost i filozofiju. Školu je morao da napusti zbog izbijanja Rusko-turskog rata 1787. godine. Posle toga ponovo živi u Dalmaciji kao učitelj u Kninu, u školi na "Sinobadovoj glavici“, zatim u Zadru i Trstu. Iz Trsta je otišao u Beč, gde je proveo punih šest godina u učenju nemačkog jezika i kulture.
Kao učitelj jezika odlazi iz Beča u Karlovce i Moldaviju. Mantiju je skinuo tek kada se upisao u Haleu da sluša filozofiju. Filozofske studije nastavlja u Lajpcigu i tu počinje i sam da piše. Godine 1783. štampa svoje prvo delo "Život i priključenija“.
U pogledu jezika Dositej je preteča Vuka Karadžića, iako srpski narodni jezik on nije uzeo iz razloga knjiških i programskih, već prosto kao sredstvo da ga prosti "seljani i čobani“ mogu razumeti i da se prosveta lakše i brže širi. Njegov stil se odlikuje neobičnom jednostavnošću i toplinom, koja je bila prava retkost i kod savremenijih pisaca.
Ponesen takvim idejama radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, među kojima je najpoznatije "Život i priključenija“. Dositej je bio prvi ministar prosvete u Srbiji i tvorac svečane pesme "Vostani Serbie“.
Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu.
(M. B.)
Povezane vesti
Kakvi su ovo hijeroglifi? Umete li da čitate ovakvu ćirilicu? Probajte na primeru starih beogradskih novina
Influenser izblamirao Beograđane pitanjima iz gramatike: "Ooo nemoj me, to nikad nisam na crnogorski znao"
Izabrana najbolja nova srpska reč: Predlog šestogodišnje devojčice pobedio u konkurenciji od 661 reči!
<% post.title %>
Savet za srpski jezik delimično zadovoljan položajem ćirilice, a zabrinut zbog nametanja rodne osetljivosti
Video: Petra je prevremeno rođena beba: Na rođenju imala je svega 680 grama i 33 centimetra
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ANJA (24) IZGUBILA NAJTEŽU BITKU Devojka iz Paraćina umrla nakon 17 dana teške borbe za život posle nesreće u Novom Sadu, povrede su bile teške (FOTO, VIDEO)
Stiže li najhladnija zima u poslednjih 65 godina? Evo šta prognozira poznati meteorolog
TELO NAJBOGATIJE BEOGRAĐANKE PRONAĐENO U PODRUMU NJENE VILE Misteriozno nestala, za njom se tragalo DVE NEDELJE: Ono što su zatekli u njenoj kući uliva JEZU (FOTO)
ДАШОНИ
Ти се на ме срдиш, мили побратиме, Велиш: "Србин јеси, србско имаш име, Твоји прадједови сви су Србљи били, На Косову пољу модру крвцу лили, А ти, њихов унук, за Србље, не мариш, Већ се у Хрватсву покварену квариш! " Твој ме укор, побре, тишти, одвећ јако И да ниесам војник, под тиском бих плако; Ал овако знадеш, лаке су ми мисли, И попуштам ондје, гдје би други стисли. Изван ако хоћеш да се порвамо, А ти седлај ноге, пак дојаши амо, Установи мјесто, вриеме и другара, Па ћемо разпачат, што нам срце пара, А у циелом свиету нека спомен буде, Да су до два брата били двије луде.
Podelite komentar