ROĐENA SAMO DA SE UDA: Romkinje prodaju još kao devojčice, bez prava na izbor često su meta nasilnika (FOTO) (VIDEO)

U Banatu postoji negativna tradicija po kojoj se Romkinje udaju mlade, odnosno devojčice se prodaju već sa 12, 13 i 14 godina, nemaju pravo nikakvog izbora i često su žrtve nasilja u porodici.

SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina pomaže u rešavanju ovakvih problema.

- On je nju silovao, ali ja sam otišla da je uzmem. On je uzeo pištolj i stavio mi ga na čelo i izbacio me iz kuće. Oni su prebogati, mi ne možemo sa njima. Ja sam jako siromašna, njena majka nije tu, šta da se radi - priseća se jednog slučaja Danica Jovanović, koordinatorka SOS telefona na jezicima nacionalnih manjina.

Ona objašnjava zašto taj slučaj nisu znali kako da reše.

- On pije kafu sa komandirom policije, ima veze, čak je i politički angažovan, što je bilo jako teško - priča Jovanovićeva.

Ovo je samo jedan od slučajeva sa kojima se Danica i njene koleginice svakodnevno susreću, i uglavnom ih uspešno rešavaju.

One žrtvama nasilja pružaju besplatnu pravnu i psihološku pomoć na srpskom, mađarskom, rumunskom i romskom jeziku.

Izolovana u svom nasilju

- Znajući situaciju u kojoj Romkinja živi, da nema pristup telefonu, da je izolovana u svom nasilju, da je neobrazovana, da nema pristup mobilnom telefonu, one praktikuju da dolaze u naš prostor - kaže Jovanovićeva.

- One imaju poverenja u nas, poznaju nas i dolaze na kafu ili sok da nam ispričaju o nasilju koje trpe, a koje je uglavnom dugogodišnje - priča Jovanovićeva.

Životni vek - 48 godina

Siromaštvo, ekonomska zavisnost, neobrazovanost, nepoznavanje svojih prava, veliki broj dece samo su neki od faktora zbog kojih slučajevi nasilja u porodici ostaju neprijavljeni.

- Prema istraživanju Ženske romske mreže Srbije, životni vek jedne romkinje je 48 godina. Kada ima 45, ona je već starija, ona je već 20 godina u nasilju ili možda 30, jer je udata vrlo vrlo rano - kaže Jovanovićeva.

U Banatu postoji negativna tradicija, po kojoj se Romkinje udaju mlade, i to stavlja u izuzetno težak položaj Romkinje koje su drugačije seksualne orijentacije.

- Tu se devojčice prodaju sa 12, 13 i 14 godina, ne pitaju se ni za izbor seksualnosti, ni da li će se obrazovati dalje. Ona se ništa ne pita, ona je rođena samo da se uda, što je, prema mom mišljenju, strašno za svakoga - kaže Jovanivićeva.

Problem - Sigurna kuća

Sigurna kuća nije samo mesto za bezbedan smeštaj žrtava nasilja kojima je ugrožen život, nego i mesto gde dobijaju tretman osnaživanja, retraumatizacije, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i pravnu pomoć.

Dodatni problem sa kojim se susreću žene romskog porekla je prijem u sigurne kuće.

- Imali smo jako loše primere i jako loša i gorka iskustva oko smeštaja Romkinja u Sigurnu kuću. Sedam godina unazad nismo uspeli da smestimo ženu koja, na primer, ima troje dece, jer kada čuju da je Romkinja, to biva nemoguće - kaže Jovanovićeva.

Da li je moguć normalan život?

Da li će žrtva uspeti da nastavi sa normalnim životom, zavisi od više različitih faktora.

- To zavisi od stepena traumatizacije i od samog kvaliteta atributa ličnosti žrtve, odnosno njenih kapaciteta da se nosi sa stresogenim okolnostima, njenih kontrolnih mehanizama, njenih adaptivnih potencijala i na kraju krajeva, od spoljašnjih okolnosti, podrške porodice, prijatelja, šire društvene mreže, finansijskih potencijala da se izbori i donese odluku da potpuno autonomno nastavi da živi dalje - objašnjava prof. dr Nada Janković, sudski veštak.

Društvo tolerantno na šamar, šutiranje i vređanje

Nevladina organizacija Autonomni ženski centar, čiji je cilj život bez nasilja kao osnovno ljudsko pravo, radi na obezbeđivanju specijalističke podrške ženama i doprinosi jačanju građanskog društva.

- Naše društvo je iz raznih razloga vrlo tolerantno na šamar, šutiranje, vređanje, nipodaštavanje, uskraćivanje finansijskih resursa, barem je to naše iskustvo u odnosu na žene koje nam se javljaju i dolaze i kojima je potrebna neka vrsta podrške - kaže Jelena Keserović, koordinatorka projekata Autonomnog ženskog centra.

Upoznavanje sa osnovnim pravima

Pored svođenja prihvatanja nasilja na minimalan nivo, bitna stvar u rešavanju ovog problema je i upoznavanje žrtve sa njenim osnovnim pravima.

- Raditi na preventivi, raditi na upoznavanju žena Romkinja sa njihovim osnovnim ljudskim pravima, raditi na upoznavanju žene Romkinje sa zakonom koji postoji, a koji tretira nasilje kao krivični prekršaj, upoznati je sa tim da postoji krivični zakon i da ona nije kriva za nasilje koje trpi - kaže Danica Jovanović.

Ona navodi da su najvažniji preventiva, osnaživanje i znanje kako bi se prepoznalo i sprečilo nasilje nad ženama.

(Ksenija Radović)