INTERVJU, SLAVKO CARIĆ: Duži rok otplate i manja rata jedno od rešenja za nenaplative kredite

Cela situacija sa problematičnim kreditima u Srbiji ne može se posmatrati kao jednosmerna, već kao dvosmerna ulica. "Erste banka" je ovom problemu pristupila na konstruktivan način, nastojali smo da preventivno damo lek i ne čekamo da klijent zapadne u veliku docnju, kada je potrebno ozbiljnije lečenje, kaže Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora "Erste banke" u intervjuu za Telegraf.rs.

- Prva stvar koja se gleda je kakav je otplatni kapacitet preduzeća, šta su stvarni troškovi, da li je biznis model dobar i održiv ili je baziran na nekim prošlim vremenima. Da li je menadžment koji vodi preduzeće svestan da su se uslovi promenili? Ako na ta pitanja imamo pozitivan odgovor, onda će sigurno postojati dobra volja sa naše strane da krenemo u rešavanje konkretnog problema. To je najčešće ono što mi zovemo raspeglavanje tj. produženje roka otplate i samim tim smanjenje rate - dodaje Carić.

Koja su još rešenja u “igri”?

- To može da bude i povećanje kredita klijentu, ukoliko vidimo da ima kreditnu sposobnost, ali nema dovoljno sredstava da bi ubrzao proizvodni ciklus. Ponekada to znači da se deo firme ili deo njene aktive mora prodati. Tako da na kraju krajeva to može da bude kombinacija više stvari.

Iz banaka se može čuti da je kreditna sposobnost domaćih kompanija niska i da je kreditiranje privrede postalo rizično. Koliki je procenat rizičnih kredita u "Erste banci"?

- Mogu da kažem da je ta cifra dva do tri puta niža nego što je prosek u Srbiji. Zabrinjava me srpski prosek, ali je dobro što je on počeo da pada pre manje od dva meseca. Još više me zabrinjava što nemamo dobro utemeljeno sistemsko rešenje za rešavanje problema nenaplativih potraživanja. A to je ozbiljan problem jer su se srpska preduzeća prezadužila u prethodnim godinama, pre svega 2008. i 2009, pa sa smanjenim obimom proizvodnje, prodaje i prihoda imaju velike poteškoće da servisiraju svoje kredite.

Koje biste sektore svrstali u one u koje treba ulagati?

- Nije presudan sektor prilikom odluke da li ćemo podržati neku firmu. Poenta je pronaći najbolje u svojoj struci, i njima dati vetar u leđa. Pre nekoliko godina građevinska i automobilska industrija bile su u problemima i samim tim spadale su u rizičnije sektore za ulaganje. Međutim, danas se ispostavilo da unutar tih industrija imamo nekoliko sjajnih preduzeća koja uspešno rade.

Privrednici se stalno žale na visoke kamate na zajmove. Ima li izgleda da se te kamate snize?

- Naravno da ima. Ja bih svakome ko se žali na visoke kamate poručio da prvo pogleda svoje dvorište. Jer, siguran sam da firme koje su na dobrim nogama, koje imaju dobre i transparentne bilanse mogu da računaju da će dobiti manju kamatnu stopu prilikom zaduživanja. Podsetiću da je "Erste banka" poslednjih nekoliko meseci odobravala dugoročne kreditne po jako povoljnim kamatnim stopama. Vrlo blizu kamatnih stopa bilo gde u regionu. Tri posto kamate na kredite za likvidnost na 18 meseci je zavidno niska kamata, i imamo puno klijenata koji to koriste. "Erste banka" vodi računa da daje kredite klijentima sa dobrim rejtingom. Oni sa lošim rejtingom jednostavno ne mogu da dobiju tako niske kamate zato što je cena rizika koju preuzimamo da bi ih kreditirali mnogo veća.

Ipak, činjenica je da za takve kredite konkurišu upravo firme koje su u nevolji?

- Nije mali broj firmi koje bi da uzmu kredit, a imaju biznis plan koji je prevaziđen. Tu postoje samo dva puta: ili će menadžment i uprava da se “probude” i vide da idu u pogrešnom pravcu ili će da propadnu. Sve je veći broj preduzeća koja su se prilagodila novonastalim okolnostima i shvatila da su nastupili neki drugi uslovi finansiranja. Tako da u svakom segmentu gde postoji dobar plan, dobar menadžment, postoji spremnost "Erste banke" da podrži takakve programe. Tako, recimo, imamo jako dobre i profitabilne projekte sa nekretninama u Beogradu.

Kamata na dozvoljeni minus po tekućem računu građana najviša je u Evropi. Zbog čega?

- A da li znate da mi imamo najveću referentnu kamatnu stopu? U Srbiji je sredstvo plaćanja dinar i sve plate, samim tim i svi dozvoljeni iznosi mogu jedino da se obračunavaju sa dinarskim kamatama. Kamatna stopa Centralne evropske banke je 0,25 odsto, a referentna kamatna stopa na dinare u proteklih šest meseci u Srbiji je u proseku bila 13 odsto. To znaći da je preko 50 puta naša kamatna stopa viša od evropske referentne kamatne stope. Koju god maržu da zaračunamo na tih 13 odsto, kamata u Srbiji na dozvoljeni minus biće mnogo puta veća od one koja se zaračunava u Evropi. Jer, oni dobijaju platu u evrima, a mi u dinarima. Banka kamatom na dozvoljeni minus mora da pokrije referentnu kamatnu stopu, trošak banke, održavanje računa, kartice i neku manju sopstvenu zaradu. Ali najveća stavka je tu referentna kamatna stopa.

Koje biste poslovne rezultate izdvojili u prošloj godini?

- "Erste grupa" je u 2012. ostvarila 483,5 miliona evra neto dobiti, što je solidan rezultat ako se ima u vidu težak ekonomski ambijent. Koeficijent solventnosti popravio se na 15,5 odsto, što je znatno iznad minimalnog zakonskog nivoa.

Šta su ciljevi u 2013.?

- Hoćemo da zadržimo trend koji smo ostvarili u protekloj godini, nije tu poenta u visini rasta, već u kvalitetu poslovanja. Naš recept su kvalitetni klijenti i niži troškovi. Istovremeno želimo da postanemo lider u Srbiji u određenim bankarskim proizvodima. U proteklim mesecima ove godine nismo bolje poslovali nego prošle, ali smo u prvi plan stavili troškove i efikasnost poslovanja. Imamo najbolje utrošeni marketinški dinar u Srbiji, odnosno najvreća povratna sredstva u odnosu na potrošenu reklamu. Imamo i najefikasnijeg zaposlenog u filijali koji opslužije najveći broj klijenata.

Često se može čuti da je neophodno da dođe do ukrupnjavanja banaka. Da li planirate da kupite neku banku?

- Planiramo da rastemo. Predsednik naše banke je više puta najavio da je u razgovorima sa austrijskim vlasnicima Hipo alpe adrija banke za Srbiju i mi se radujemo mogućnosti da u naše okrilje dođe ova banka.

Šta bi suštinski ukrupnjavanje banaka donelo klijentima?

- Krajnji efekat je kvalitetnija usluga. Jer, ako se servisira veći broj komitenata, banka će svoje fiksne troškove moći da podeli na veći broj klijenata, a samim tim će i trošak biti manji. Daću jedan konkretan primer, dobar i kvalitetan platni promet podrazumeva dobar sistem organizacije i rada, određen broj filijala, dovoljno klijenata i transakcija. I to su sve fiksni troškovi. Posle jednog određenog broja, recimo da je to u ovom slučaju 50.000 klijenata, svaki dodatni klijent koji se pojavljuje daje u stvari jedan dodatan prihod koji će omogućiti da banka sutra smanji troškove, odnosno cenu usluge, ili da poboljša uslove. Idealno je i jedno i drugo. N aravno da nije dobro kad na nekom tržištu postoji samo nekoliko banaka, treba da ih bude bar pet i to ozbiljnih i snažnih i ostatak koji se bavi određenim segmentima tržišta. Petnaestak banaka za Srbiju bi bio neki optimalan broj.

(Natalija Sekulić)