NE VERUJEMO BANKAMA: Srbi štede milijarde u "slamaricama"!

Kada bi se ravnomerno podelila sva ušteđevina koju pojedini građani čuvaju u slamaricama, svaki stanovnik naše Republike dobio bi po 416 evra! Prema procenama ekonomskih stručnjaka, u kućnim sefovima Srbi čuvaju najmanje tri milijarde evra, dok su u banke sklonili 8,2 milijarde evra. Svi oni novac štede isključivo za crne dane, a o investicijama gotovo da i ne razmišljaju.

- Građani u svojim kućama čuvaju između tri i četiri milijarde evra, ali je tačan iznos nemoguće izračunati - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. On dodaje da se procene prave na osnovu devizinog priliva, opšteg standarda, prosečnih zarada, potrošnje. Zato je već godinama manje-više reč o istom iznosu.

A za ovoliki protok novca izvan zvaničnih institucija, prema njegovim rečima, zaslužna je istorija:

- Iza nas je težak period. Oduzeta nam je stara devizna štednja, imali smo fantomske institucije i banke, a na kraju nas je dokrajčila hiperinflacija. Zato ne bi trebalo da nas iznenađuje što i dalje postoji toliki strah i nepoverenje u banke i u investiranja i što građani radije čuvaju sopstveni novac u kućnim uslovima.

I Agencija za tržišna istraživanja "IMAS internešenel" sprovela je istraživanje o tome koliko naši stanovnici odvajaju novca sa strane i došli su do zaključaka da Srbi najčešće "sami od sebe" sakriju 2.000 dinara mesečno, bez obzira da li ih odlože u banku ili fioku.

- Najveći broj štediša, njih oko 80 odsto, novac čuva "za crne dane" i vanredne okolnosti. Među njima je najviše onih koji imaju između 30 i 49 godina - rekao je Ansgar Lohner iz Agencije za tržišna istraživanja, i dodao da, bez obzira na razloge, 27 odsto naših građana ne uspeva da skloni ni dinara sa strane jer jednostavno nema dovoljno novca.

Ipak, Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta smatra da je privredni oporavak usko vezan i sa štednim navikama i sve dok se Srbi ne odluče da izvuku novac iz slamarica i plasiraju ga na tržište, šanse za poboljšanje standarda neće biti prevelike.

- Bez štednje nema ni stabilnog, jeftinog ni povoljnog fiansijskog sistema, a samim tim ni ulaganja, jer veći deo investicija dolazi upravo iz domaćih izvora.

Nikolić, međutim, ne misli da ćemo uskoro menjati loše navike i seliti novac iz fioka u banke.

- Vrlo je lako urušiti sistem, a teško ga je popraviti. Za to je potrebno vreme jer nije lako vratiti osećaj bezbednosti i poverenja. Za to su potrebne decenije.

SKROMNA ŠTEDNJA

Prema podacima "Narodne banke Srbije", u 2001. građani su u banke stavili 300 miliona maraka, a u januaru 2013. čak 916 milijardi dinara.

- U Srbiji je prosečna štednja 1.100 evra po stanovniku, a u Nemačkoj 40.000 evra - upozorava Dugalić.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)