USKORO: Nova lista profesionalnih oboljenja

Profesionalna oboljenja se u Srbiji sve manje utvrđuju i prijavljuju, a zvanični podaci o tome su potpuno nepouzdani, rekao je prof. dr Petar Bulat, rukovodilac projekta koji je Ministarstvo zdravlja pokrenulo sa namerom da uvede red u ovu oblast.

- Godine 2011. u celoj Srbiji registrovano je 30 profesionalnih oboljenja, a godinu dana pre toga 29. To su nerealni brojevi u poređenju sa razvijenim zemljama, gde se na milion zaposlenih prijavljuje 15 do 20 obolelih - rekao je dr Bulat za Tanjug.

Kao jedan primer očiglednog propusta on je naveo da u Srbiji nije prepoznat i prijavljen nijedan slučaj raka pluća kao posledica štetnih uticaja na radnom mestu. Na osnovu podataka iz svetske literature trebalo bi da očekujemo da se godišnje u zemlji otkrije oko 200 obolelih, pre svega zbog izloženosti azbestu.

Nabrajajući razloge zbog kojih zvanične registracije nisu pouzdan izvor, dr Bulat je na prvom mestu naveo da srpski pravilnik za ovu oblast, koji sadrži 56 oboljenja, spada u takozvane zatvorene liste. Zbog toga, pacijent sa profesionalnim oboljenjem koje nije na listi ne može da ostvari nikakvo pravo i ne prijavljuje se statistici.

On je istakao da se godinama bori za to da se kod nas uvede novi, mešoviti koncept, koji, na preporuku Evropske unije, primenjuje većina razvijenih zemalja.

Kao rukovodilac projekta Ministarstva zdravlja "Program utvrđivanja, prijavljivanja i registracije profesionalnih oboljenja", dr Bulat je rekao da je osnovna ideja da se lista potpuno preuredi, da bude kratka, jasna i jezgrovita.

Ističući da broj dijagnoza na zatvorenoj listi treba da bude sveden sa 56 na 46, on je objasnio da će to olakšati posao lekarima, pri čemu će se isključiti profesionalna oboljenja koja se dugo nisu javljala u Srbiji.

- Ove godine ćemo raditi na tome da konsolidujemo listu i napravimo vrlo jasne kriterijume za utvrđivanje profesionalnih oboljenja, a 2014. godine planiramo da počne intenzivna obuka lekara, naročito u domovima zdravlja, kako da prepoznaju i prijave profesionalne bolesti - rekao je dr Bulat.

Dr Bulat je dodao da, pored profesionalnih, postoje i oboljenja u vezi sa radom, kod kojih je zaposleni izložen štetnim uticajima na radnom mestu, ali se ne može dokazati jasna i nedvosmislena veza sa pojavom oboljenja.

Ta razlika je bitna za poslodavca, jer je propisano da on snosi troškove bolovanja u stoprocentnom iznosu ako se dokaže da je zaposleni trajno izgubio radnu sposobnost zbog profesionalnog oboljenja.

(Telegraf.rs / Tanjug)