AMBASADORI U BEOGRADU: ZSO na Kosovu nije sporna

Za italijanskog i nemačkog ambasadora u Beogradu osnivanje zajednice srpskih opština na Kosovu nije sporno, ali kažu da je potrebno utvrditi njihove nadleznosti.

Italijanski ambasador Armando Varikio izjavio je da shvata šta Srbija traži u predlogu o osnivanju zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, ali da sada treba utvrditi nadležnosti i ovlašćenja te zajednice koja bi bila prihvatljiva za Beograd i Prištinu.

- Razumemo šta Srbija traži, da se da mogućnost vašim sunarodnicima koji žive na Kosovu da se njihov glas čuje. To je i cilj Brisela da se da šansa svim ljudima, bez obzira na to da li su Srbi ili Albanci, da se na Kosovu osećaju kao kod kuće, a ne kao građani drugog reda - precizirao je Varikio.

- Evropa je majstor kompromisa, mi ih postižemo svakog dana u različitim pitanjima i zato se nadamo da je to moguće i između Beograda i Prištine - istakao je Varikio.

Nemački ambasador Hajnc Vilhelm na pitanje "Novosti" da li je srpski predlog o ZSO prihvatljiv za Berlin, rekao da je ključ u tome koja će ovlašćenja ta zajednica imati.

- Generalno predloženi koncept je prihvatljiv za Nemačku. Taj sporazum je, takođe, u saglasnosti sa Ahtisarijevim planom, pa očekujemo da se stvari pomere napred - kazao je Vilhelm, uz napomenu da njegova zemlja "snažno podržava napredak Srbije i Kosova ka EU".

Šef američke diplomatske misije u Srbiji Majkl Kirbi kazao je da je put za rešenje kosovskog problema koje bi bilo prihvatljivo za sve težak.

- Svi traže razlike između EU i SAD u ovom pitanju , a one ne postoje. Ono što je prihvatljivo za Beograd i Prištinu, prihvatljivo je i za nas. Želimo ono što hoće i Srbija i Kosovo, a to je rešenje koje će funkcionisati na terenu. Želimo da Srbija postane spremna da se priključi EU i da neka pitanja iz prošlosti stavi u istorijske knjige - kaže Kirbi.

Kirbi je rekao da Vašington ne očekuje niti traži da Srbija prizna Kosovo, i podsetio da je taj stav saopštila i bivši američki državni sekretar Hilari Klinton prilikom posete Beogradu.

On je kazao da očekuje, ukoliko Beograd i Priština postignu dogovor, da se to stavi i na papir, ali da je najteže sprovođenje postignutih rešenja, navodeći pri tom da ranije ostvarni dogovori o prelazima još nisu u potpunosti primenjeni, a takođe još ne funkcionišu ni oficiri za vezu.

(D. Z. / Tanjug)